Pre 25 godina preminuo je čovek koji je ušao u istoriju kao simbol monetarne stabilizacije, Dragoslav Avramović u narodu poznatiji kao Deda Avram, guverner koji je 1994. godine zaustavio jednu od najtežih hiperinflacija u savremenoj Evropi i vratio makar privid poverenja u domaću valutu.
Dragoslav Avramović - čovek koji je presekao hiperinflaciju
Kada je 24. januara 1994. godine, kao guverner Narodne banke Savezne Republike Jugoslavije, predstavio takozvani "novi dinar", zemlja je već mesecima tonula u vrtlog galopirajuće inflacije. Građani su preko noći postajali "milijarderi", ali su sa tim milijardama mogli da kupe tek osnovne sitnice. Novčanice od 500 milijardi dinara bile su bezvredne - svežanj takvog novca nije vredeo više od gumice za kosu.
Avramovićev model stabilizacije bio je radikalan, ali jednostavan: novi dinar je vezan za nemačku marku u odnosu 1:1. Time je prekinuta geometrijska progresija rasta cena i zaustavljena spirala beznađa koja je gutala plate, penzije i državne prihode.
Urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković svojevremeno je slikovito opisao tadašnje stanje kao "kadu punu prljave vode koja se preliva", dok je Avramović, kako je rekao, "izvukao čep, ispustio vodu i ponovo uspostavio kontrolu“.
"Super dinar" i povratak poverenja
Novi dinar ubrzo je u javnosti dobio nadimak „super dinar“. Ljudi su prvi put posle dugog perioda prestali da očekuju da će cene rasti iz sata u sat. Stabilizacija je donela i fiskalni predah – država je ponovo mogla da naplaćuje poreze bez straha da će se prihodi obesmisliti pre nego što stignu u budžet.
Ekonomisti su kasnije ocenili da je presečen začarani krug inflatornih očekivanja i urušavanja realnih prihoda. Monetarna disciplina i kontrola emisije novca pokazale su koliko su očekivanja građana presudna u borbi protiv inflacije.
Pad podrške i povratak nestabilnosti
Ipak, politička podrška nije trajala zauvek. Avramović je smenjen 1996. godine. Nakon toga, kurs dinara počinje postepeno da slabi. Od početnog odnosa 1:1 sa nemačkom markom, kurs je korigovan na 3,3 dinara za marku, da bi krajem 1998. marka vredela šest dinara. Već 1999. godine, na crnom tržištu za jednu marku bilo je potrebno čak 30 dinara.
Time je simbolično okončana era "super dinara", a poverenje koje je teško stečeno ponovo je počelo da se kruni.
Dva ekstrema monetarne istorije
U protekle tri decenije centralna banka prošla je kroz dva istorijska ekstrema. Prvi je hiperinflacija s početka devedesetih, koja se i danas ubraja među najteže zabeležene epizode u svetu. Drugi je period stabilnosti i niske inflacije, kojim se današnji čelnici monetarnih vlasti često ponose, ističući da je reč o najnižim stopama inflacije u poslednjih nekoliko decenija.
Dve suprotne slike iste institucije pokazuju koliko je monetarna politika krhka i koliko poverenje građana predstavlja njen najvažniji kapital.
Danas, 25 godina od smrti Dragoslava Avramovića, njegovo ime ostaje sinonim za odlučnu intervenciju u trenutku kada je ekonomija bila na ivici kolapsa. Bez obzira na kasnija kretanja kursa i političke okolnosti, činjenica da je zaustavio hiperinflaciju ostaje jedna od najvažnijih epizoda savremene ekonomske istorije Srbije.
BONUS VIDEO:
(MONDO)