Za Vladicu Stankovića iz Vladičinog Hana, najpoznatijeg srpskog zmijolovca, posao je već počeo. Prvu ogovodišnju intervenciju imao je na samo kilometar i po od Vladičinog Hana, gde je iz bunara izvadio stepskog smuka, dužeg od metra.
Članovi porodice Zlatković u dvorištu su orezivali drveće, kad su u blizini jednog od dva bunara koja imaju primetili zmiju. Uplašeni, brzo su pozvali Vladicu...
Prema njegovoj proceni, i prošle godine u ovo vreme počele su da izlaze iz svojih skrovišta.
"Čim temperatura pređe 14 stepeni, eto njih. To je neko pravilo. Prekida se brumacija, njihov "zimski san". Obično su tada još usporene, a njihova aktivnost raste s porastom temperature", objašnjava Vladica koji je po profesiji vatrogasac.
Za nešto više od 20 godina koliko se bavi gmizavcima, stršljenima i divljim životinjima u urbanim i specifičnim sredinama, kaže da se nagledao svega. Zovu ga i iz drugih gradova Srbije, ali iz Makedonije, Republike Srpske...
Ni sam ne zna koliko je intervencija imao, koliko je objekata "očistio" i koliko gmizavaca vratio u prirodu.
"Razumljivo je da se ljudi plaše, ali plaše se i one. Ne treba ih dirati jer svako ima svoje mesto u prirodi", kaže sagovornik uz napomenu da je čak 95 odsto zmija sa kojima se susrećemo neotrovno, dok je svega 3 do 5 odsto otrovnih.
Vladica podseća da je na našim prostorima, ali u Evropi najotrovnija zmija poskok. Prepoznatljiva je po specifičnom rogu na glavi. Šarka je stanovnik šuma i vlažnih predela, a planinska šarka obitava u višim predelima.
"Sve ostale zmije u Srbiji, poput belouške, smuka, ribarice, četveroprugog smuka su neotrovne i bezopasne za čoveka", dodaje Vladica.
Koliko košta hvatanje zmija?
"Ovaj posao radim volonterski sa svojim Udruženjem za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok" u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode. Imam sertifekate kako da postupam sa gmizavcima, insektima i divljači koje se nađu u njima specifičnoj sredini. Vraćam ih u prirodu prema planu Zavoda za zaštitu prirode. Nemam nikakvu naknadu za taj posao. Prosto, sve je na dobrovoljnoj bazi", odgovara Vladica.
Ima li nečeg opasnijeg od zmija?
"Ima. Opasniji su stršljeni! U avgustu i septembru posebno treba biti pažljiv na mestima gde ih ima. Kad stršljen ubode, on oslobađa jedinjenje koje osećaju drugi i onda je neminovno da će vas napasti roj. Vrlo nezgodni insekti. Uvek idem na intervenciju sa lekom koji se daje pri anafilaktičkom šoku. Lično sam bio jednom u životnoj opasnosti kada sam "čistio" leglo stršljena. Intervencija je bila na krovu, visoka temperatura, ja u radnom odelu. Bilo je gotovo da kolabiram", opisuje Vladica.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Informer/MONDO)
(Informer/MONDO)