Direkcija za mere i dragocene metale pri Ministarstvu privrede pojasnila je da je tako vreme u 2.00 sata pomereno na 3.00 sata. Pomeranjem sata noć je "skraćena", a dan produžen za 60 minuta, posle zimskog računanja vremena.
Noćas smo kazaljke pomerili unapred i prešli na lenje računanje vremena. Ipak, ostali smo ostali bez jednog sata sna, pa je mnogima jutro stiglo prerano i u mraku. Prvi dan letnjeg računanja vremena nam je "kraći" i traje svega 23 sata, i mnogima će trebati vremena da se naviknu na promenu. Međtim, već od ovog trenutka počinje ono što mnogi najviše vole - duži, svetliji dani i sve kasniji zalasci sunca, koji donose više vremena za boravak napolju.
Stiže letnje vreme, ali se budimo u mraku
Na letnje računanje vremena prešli smo u noći između subote i nedelje, a kako se navodi na sajtu "sunce5deg", danas, u nedelju, 29. marta, sunce će izaći u 6 sati, 24 minuta i 16 sekundi, a zalazi u 19 sati, jedan minut i 32 sekunde.
Iako smo prešli na letnje računanje vremena većina nas zaboravlja da će nam dan početi kasnije, to jest mrak će ujutru trajati duže! Ipak, uprkos tome što će dan početi kasnije, trajaće pola sata duže - 12 sati, 37 minuta i 16 sekundi, sve dok ne počne da pada noć zalaskom sunca u 19 sati, jedan minut i 32 sekunde.
Zašto se ove godine sat pomera ranije
Podaci o prelasku na letnje računanje vremena u poslednjih deset godina pokazuju koliko taj trenutak može da varira. Razlog za raniju promenu vremena je jednostavan. Širom Evrope, pa tako i u Srbiji, već godinama vredi isto pravilo, promena se uvek događa poslednje nedelje u martu (a u jesen poslednje nedelje u oktobru).
Budući da dani u nedelji u kalendaru svake godine padaju drugačije, pomera se i tačan datum. Ponekad je poslednja nedelja kasnije, ponekad ranije u mesecu. Dakle, pravilo je isto – poslednji vikend u martu, ali pošto ti datumi padaju na različite datume od godine do godine, ove 2026. to deluje kao da sat pomeramo malo ranije.
Ovog 29. marta u dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro. Izgubićemo jedan sat sna, taj dan će nam trajati praktično 23 sata, ali će svetli deo dana biti duži od tog datuma. Za one koji žele da zapamte: U martu se satovi pomeraju unapred, u oktobru se pomeraju unazad.
Cilj uvođenja letnjeg i zimskog računanja vremena je da se što bolje iskoristi dnevno svetlo i smanji potrošnja energije, no danas se sve češće postavlja pitanje ima li ta praksa još uvek smisla.
Od kada se pomera sat u Srbiji, i zašto je uopšte uvedeno
Praksa promene sata nije nova i ima korene u Prvom svetskom ratu. Prve su ga uvele Nemačka i Austrougarska tokom Prvog svetskog rata sa ciljem uštede energije. Nakon toga, praksa je više puta ukidana i ponovo uvođena u bivšoj Jugoslaviji, da bi se konačno ustalila 1983. godine.
Evropski parlament 2019. godine glasao je za ukidanje sezonskog pomeranja vremena. Međutim, države članice nisu uspele da se dogovore o tome koje vreme bi trebalo trajno zadržati - letnje ili zimsko.
Takođe, uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo proces je standardizovan, tako da sve države članice EU prelaze na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru. Primarna ideja bila je usklađivanje saobraćaja, komunikacija i poslovanja u okviru rastućeg jedinstvenog tržišta.
Glavni razlozi za pomeranje sata
Kada se govori o razlozima za pomeranje sata, najčešće se ističu sledeći argumenti:
- Bolja iskorišćenost dnevne svetlosti
- Smanjenje potrošnje energije
- Prilagođavanje sezonskim promenama
U kojim zemljama nema "letnjeg" i "zimskog" vremena
Dok Evropska unija okleva, mnoge zemlje širom sveta su odavno napustile ovu praksu. Rusija je trajno prešla na zimsko računanje vremena 2014. godine, dok je Turska odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena dve godine kasnije. Van Evrope, giganti poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinuli promenu sata.
Slične odluke doneli su Brazil, Meksiko (sa izuzetkom pograničnih područja sa SAD), Argentina, Urugvaj i niz drugih zemalja poput Irana, Jordana, Sirije i Azerbejdžana. Čak i unutar Evrope postoje izuzeci; Island i Belorusija ne menjaju satove, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje računanje vremena, a druge ne. Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena vrši dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i okonča praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju zastarelom.
(Blic/MONDO)