Iako je prošlo 77 godina od smrti Mileve Marić, naučna zajednica još uvek nije postigla konsenzus o njenom stvarnom doprinosu nauci. Blistavi um Srpkinje bio je zasenjen priznatim naučnikom Albertom Ajnštajnom.
Za razumevanje Milevine sudbine ključan je istorijski kontekst. Uz podršku oca koji je prepoznao njen talenat upisala je Politehničku školu u Cirihu koja je bila jedno od retkih mesta gde su žene uopšte mogle da izučavaju prirodne nauke. Tamo je upoznala Alberta sa kojim je uplovila u emotivnu vezu, a njihov odnos je u početku bio zasnovan na intelektualnom partnerstvu.
Skoro vek kasnije nameće se pitanje - da li je Milevin život u senci bio posledica nedovoljne podrške partnera ili danas vremena koje nije bilo blagonaklono prema ženama koje odstupaju od patrijarhalnih uzusa?
Kanadska fizičarka Polin Ganjon jedna od najistaknutijih savremenih braniteljki naučnog nasleđa Mileve Marić u svetskim okvirima. Kao penzionisana viša naučna saradnica pri CERN-u, ona koristi svoj autoritet u naučnoj zajednici kako bi skrenula pažnju na nepravdu učinjenu Milevi.
Polin ne pokušava da ospori Albertovu genijalnost, već da skrene pažnju na to da je taj genije radio u timu sa Milevom, te da je ona nezasluženo izbrisana iz istorije nauke zbog tadašnjih društvenih normi.
"Najsnažniju tvrdnju za to nalazimo u prepisci koja potiče iz pisma od 27. marta 1901. godine. Albert je napisao: "Kako ću srećan i ponosan biti kada nas dvoje zajedno budemo pobedonosno priveli kraju naš rad na relativnom kretanju." Ovaj komentar ne ostavlja mesta sumnji: njih dvoje su radili zajedno na specijalnoj relativnosti još 1901. godine. To je bio jedan od najslavnijih radova koje je Albert objavio 1905. godine. Pred kraj svog života, Ajnštajn je rekao jednom od svojih biografa, R. S. Šenklandu, da je na teoriji specijalne relativnosti radio sedam godina, a na fotoelektričnom efektu (za koji je dobio Nobelovu nagradu 1921. godine) pet godina.", kaže naučnica Polin Ganjon za MONDO.
Kako ističe, obe teorije začete su u periodu kada su Albert i Mileva stalno radili zajedno, što potvrđuju svedoci i otkrivaju njihova sopstvena pisma, pisana dok su bili razdvojeni tokom školskih raspusta.
"Pored toga, u 13 Albertovih pisama nalaze se termini poput "naše istraživanje", "naša teorija", "naše ispitivanje", "naše gledište", "naš rad" ili "naša teorija o molekularnim silama", o kojoj je objavljivao pre 1905. godine. U Albertovim pismima nalaze se i reference na Milevin sopstveni rad, kao kada se poziva na njen metod u pismu od 6. septembra 1900. godine. Postoje i pominjanja zajedničkog rada kada on pita Milevu da li bi mogla da obavi neko istraživanje u biblioteci ili da proveri njihov rad koristeći podatke nekog drugog autora. Sve su to tipični razgovori koje bi vodila dva saradnika", pojasnila je Ganjon za MONDO.
Priznanje Mileve kao naučnice srušilo bi mit o Ajnštajnu?
Prema rečima sagovornice, Mileva je izvan Srbije i dalje suštinski nepoznata. Njeni glavni klevetnici su i dalje veoma aktivni i prilično oštri.
"Ajnštajn je takva ikona; njegova slika i životna priča su u velikoj meri preuveličane i glorifikovane. Priznanje da je lagao i da je sarađivao sa Milevom uništilo bi mit o "usamljenom geniju", koji je mnogima toliko drag. Dodatno, kao žena i Srpkinja, Mileva prkosi stereotipu da je briljantnost rezervisana za bele muškarce naučnike koji dolaze iz zapadne Evrope ili Severne Amerike", navela je Ganjon.
U galeriji pogledajte fotografije izložbe posvećene Milevinom životu i naučnom radu:
Borba sa vetrenjačama i ispravljanje istorijske nepravde
U obzir se moraju uzeti i istorijski kontekst i njihove lične okolnosti.
"Godine 1896. Mileva je bila tek peta žena primljena na Cirišku politehniku (danas ETH) na odseku za matematiku i fiziku u 41 godini postojanja te ustanove. Bila je i prva studentkinja fizike. Nijedna od tih pet žena nije dobila diplomu, čak i nakon što su završile sve kurseve. ETH je prvu diplomu ženi dodelio 1902. godine. Jasno je da je seksizam ovde igrao ogromnu ulogu. Bez diplome, kako je Mileva mogla da ko-potpiše njihove zajedničke radove? Nije imala legitimitet.
Pored toga, Albert je odbijao da se oženi njome dok ne nađe posao, a nije uspevao da ga pronađe dve i po godine. Budući da je odrastala u veoma patrijarhalnoj porodici, Mileva je smatrala svojom dužnošću da podrži muža na sve moguće načine. Puštajući ga da sam potpisuje njihove zajedničke radove, pomogla mu je da izgradi ime. Ona je prva prepoznala njegov talenat. Bez njene psihološke i naučne podrške, on nikada ne bi uspeo i celog života bi ostao tehnički činovnik u Zavodu za patente u Bernu. Nažalost, ova strategija se kasnije okrenula protiv nje. Kako su mogli, nakon svih tih godina, da objave da su oduvek radili zajedno?", navodi sagovornica.
U galeriji pogledajte fotografije škole u Novom Sadu koja nosi Milevino ime:
Sve je to moglo biti izbegnuto da je Mileva dobila svoju diplomu. Iz tog razloga, Gabrijela Grejson, italijanska fizičarka, pokrenula je inicijativu da se od ETH zatraži posthumna dodela diplome Milevi Marić.
Ganjon se pridružila njenim naporima i zatražila isto i za četiri druge žene kojima je diploma uskraćena pre 1902. godine
"Uprkos svim ovim posrednim dokazima, mit o Albertu Ajnštajnu nastavlja da cveta. Istoričari nauke istrajavaju u ignorisanju Mileve Marić. Odlučna da to promenim, nedavno sam kontaktirala dva svetska stručnjaka za digitalnu humanistiku, novu naučnu metodu koja koristi napredne računarske tehnike za procenu autorstva radova. Moja nada je da će oni otkriti dokaze da su radovi Alberta Ajnštajna objavljeni pre njihovog razlaza 1914. godine napisani u saradnji sa Milevom Marić. To bi mogao biti poslednji ekser u kovčegu mita o Ajnštajnu i početak dugo odlaganog priznanja za Milevu Marić", zaključuje kanadska fizičarka Polin Ganjon za MONDO.
Tekst je objavljen u sklopu projekta "Mileva i Novi Sad: 150 godina od rođenja naučnice koja nas inspiriše", koji je sufinansiran od strane Grada Novog Sada - Gradske uprave za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
BONUS VIDEO:
(MONDO)