Nevreme je već protutnjalo danas u pojedinim delovima Srbije, najteža situacija bila je u Trsteniku i Vrnjačkoj Banji, dok je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavio novo nevreme za popodnevne i večernje časove. Specijalizovana meteorološka agencija "Hailz Srbija" je otkrila da u Srbiju stiže grmljavinska oluja iz Bosne i Hercegovine, a meteorolog Ivan Ristić je za "Blic" objasnio šta je superćelijska oluja i da li ona dolazi u Srbiju večeras.
Na početku je objasnio šta znači pojam konvektivni razvoj. RHMZ je danas takođe upotrebio taj termin.
"Konvekcija nastaje uzdizanjem toplog vazduha koji se na tom putu hladi, zgušnjava i dolazi do kondenzacije, tako nastaju oblaci. Kad je konvektivna struja jaka, onda se sve više podiže i dolazi do razvoja gradonosnih, grmljavinskih oblaka.
To su kumulonimbusi i oni su pravi primer konvektivnih razvoja. Mi u meteorologiji koristimo i termin superćelija koji se odnosi na to kada dođe do jakog razvoja, odnosno kad ima dosta grada u oblaku, stvara se neka vrsta mini oluje. Kad je reč o superćelijskoj oluji, ona se isključivo odnosi na veće prostore, dakle, ne i za nevreme koje je ovih dana širom Srbije", započeo je Ristić.
Šta je superćelijska oluja?
Jak konvektivni razvoje je početak superćelijske oluje. Ona je bila poslednji put u Srbiji u julu 2023. godine i to dva puta u razmaku od svega nekoliko dana.
"Jak konvektivni razvoj je samo početak. Šta će se dalje dešavati?
Ako je u standardnim okvirima, taj oblak traje oko sat vremena i on sam od sebe nestane. Znači, on se kreće, struje ga nose, uvek ide sa zapada na istok i nakon jednog sata nestane, izgubi snagu.
Dok se kreće, superćelijska oluja sve više jača, što ni naučnicima nije jasno zašto, ali se izuzetno retko javlja. Na teritoriji Srbije zabeležena je 2023, u julu, i to dva puta istog meseca.
Uslov da se ona stvori i pokrene je temperatura mora. Tog leta, u julu, temperatura Jadranskog mora bila je više od trideset stepeni, što je dodatno pogodovalo.
To je velika energija, čitav rezervoar tople vodene pare doprineo je stvaranju superćelijskih oluja. Krenule su od Italije, severnog Jadrana, preko Slovenije i Hrvatska išle pravo ka nama. Dok su se kretale, jačale su sve više, tako da kad je prva superćelijska oluja došla do granice Hrvatske i Srbije, vetar je već imao brzinu od oko 200 kilometara na čas i napravio je veliku štetu", nastavio je Ristić.
Tada, u julu 2023. godine, superćelijska oluja je prešla preko Srbije i nastavila je kretanje ka Rumuniji sve do Crnog mora. Tu je nestala.
"Superćelijske oluje su baš retke, treba puno faktora da se namesti da bi se one stvorile. U najčešćim situacijama, kao sada, oluja se razvije i za sat vremena nestane.
Zato govorimo da je jednoćelijska, višećelijska, superćelijska, superćelijski oblak. A što se tiče superćelijske oluje, one jačaju s vremenom, deluju na ogromnom prostoru i mogu da naprave ogromnu štetu", dodaje Ristić i otkriva da su one prisutne uvek u isto vreme, uglavnom u periodu između 14 i 18 časova kada pričine veliku štetu.
Da li nevreme stiže večeras u Srbiju?
Prema njegovim rečima, predeli južno od Save i Dunava biće večeras najugroženiji. Očekuje se i grad uz jak vetar.
"Uveče je najugroženiji deo južno od Save i Dunava - Mačva, Šumadija, Braničevski okrug. Tamo su najveće šanse za lokalne nepogode praćene gradom i jakim vetrom.
Na severu zemlje biće dosta kiše i grmljavine. Ali ne bi trebalo da bude većih nepogoda", zaključio je meteorolog Ivan Ristić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: