Gostujući u emisiji "Jutro" na Jutro, sektolog Dimitrije Pastuović, pomoćnik direktora Agencija za bezbednost saobraćaja Mirko Koković i klinički psiholog Zvezdana Savić govorili su o opasnim teorijama koje su se poslednjih dana pojavile na društvenim mrežama, a koje tragedije na srpskim putevima povezuju sa navodnim delovanjem sekte "Crni plamen". Gosti su ocenili da iza takvih tvrdnji nema konkretnih dokaza, već da je reč o senzacionalizmu, opasnim internet izazovima i ozbiljnom problemu rizičnog ponašanja mladih.
Sektolog odbacio teorije o "Crnom plamenu"
Na samom početku razgovora, Pastuović je istakao da ne vidi nikakvu vezu između vožnje u kontra smeru i sekte "Crni plamen", o kojoj se poslednjih dana intenzivno piše po mrežama.
"Ne bih to definisao kao opravdanje, već kao neku vrstu senzacionalizma. Danas se mnogi predstavljaju kao poznavaoci sektnog delovanja, a vrlo malo znaju o tome", rekao je on.
Kako je objasnio, "Crni plamen" jeste organizacija sa kojom se susretao krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, ali da njen način delovanja nema veze sa tragedijama na autoputevima.
"To je militantna satanistička organizacija koja se bavi vrbovanjem članova. Ali ovo nije njihov potpis. Definitivno nije", naveo je Pastuović.
On je dodao da je "Crni plamen" povezan sa organizacijom "Joy of Satan", koju je opisao kao grupu koja širi teorije zavere, priče o reptilima i vanzemaljcima, ali je naglasio da se danas mnogo češće radi o manipulativnim pojedincima nego o klasičnim sektama.
"Ljudi danas u svemu vide sektu. Ne bi me čudilo da sutra neko kaže da iza svega stoje Amiši", rekao je on tokom emisije.
"Dovoljan je jedan klik da manipulator dođe do žrtve"
Pastuović je upozorio i na opasnost društvenih mreža, preko kojih, kako kaže, manipulativne grupe veoma lako dolaze do mladih ljudi.
"Dovoljan je jedan klik i vi ste u razgovoru sa svojim manipulatorom. Ljudi su danas željni pripadnosti, duhovnosti, prihvatanja i vrlo lako ulaze tamo gde osećaju da pripadaju", rekao je Pastuović.
Govoreći o posledicama delovanja sekti, objasnio je da je povratak osobe u normalan život izuzetno težak i da često zahteva rad psihologa, neuropsihijatara i duhovnika.
"Mnogo ljudi treba da radi na samo jednoj osobi. Ogromna je šteta koju takve grupe nanesu čitavoj porodici", rekao je on.
Koković upozorio na opasnost vožnje u kontrasmeru
Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja istakao je da je problem vožnje u kontra smeruveoma ozbiljan, ali i da su autoputevi i motoputevi i dalje najsigurnije saobraćajnice u zemlji.
"Republika Srbija ima skoro hiljadu kilometara auto-puteva i motoputeva. Kada uzmemo u obzir obim saobraćaja, na njima je najmanja smrtnost", rekao je Koković.
On je naveo da je od početka godine na auto-putevima stradalo osam osoba, dok je ukupno na putevima poginulo 139 ljudi, uz više od 11.000 saobraćajnih nezgoda i hiljade povređenih.
"Leva traka služi samo za preticanje"
Koković je detaljno govorio i o tome kako vozači treba da reaguju ukoliko primete vozilo koje se kreće u kontra smeru.
"Leva traka služi isključivo za preticanje, a upravo tom trakom se najčešće kreću vozila koja voze u kontra smeru. Vozači bi u takvim situacijama trebalo odmah da se sklone, čak i u zaustavnu traku, i da alarmiraju policiju", rekao je on.
Dodao je da je veoma teško da neko slučajno uđe u kontra smer, jer su poslednjih godina na rampama postavljeni veliki fluorescentni znakovi upozorenja.
"Baš mora da se potrudi da bi uradio tako nešto", rekao je Koković, ali je dodao da su mogući slučajevi vožnje pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih supstanci ili ozbiljnog pada koncentracije.
Psiholog objasnila zašto mladi ulaze u rizična ponašanja
Klinički psiholog Zvezdana Savić ocenila je da je mladima danas potreba za dokazivanjem izraženija nego ranije upravo zbog uticaja društvenih mreža.
"Ranije se mladi čovek dokazivao pred nekoliko prijatelja, a danas pred hiljadama ljudi na internetu", rekla je ona.
Objasnila je da adolescenti često nemaju razvijenu sposobnost procene rizika i posledica.
"Njihov mozak još nije sazreo, posebno deo koji je odgovoran za planiranje i procenu opasnosti. Zbog toga često mešaju hrabrost i neodgovornost", rekla je Savićeva.
Društvene mreže glorifikuju haos i opasne izazove
Psiholog je upozorila da društvene mreže glorifikuju brzinu, haos, bogatstvo i potrebu da neko bude "in", što kod mladih koji nemaju dovoljno sigurnosti i podrške u porodici može dovesti do veoma opasnog ponašanja.
"Mladi koji nemaju osećaj pripadnosti i emocionalne sigurnosti često traže potvrdu kroz rizična ponašanja", navela je ona.
Tokom emisije prikazan je i uznemirujući snimak devojke koja visi sa voza i snima sebe telefonom, a gosti su ocenili da su upravo takvi snimci primer koliko daleko mladi danas idu kako bi privukli pažnju na društvenim mrežama.
"Roditelji moraju više da razgovaraju sa decom"
Koković je upozorio da je veliki broj mladih stradao upravo zbog ovakvih izazova i podsetio da je napon na železničkoj mreži čak 22.000 volti.
Savićeva je navela da iza takvog ponašanja često stoji nedostatak emocionalne povezanosti sa porodicom.
"Roditelji moraju da budu prisutni, da razgovaraju sa decom i da ih slušaju. Nije dovoljno samo da budu zajedno u kući", rekla je ona.
"Brzina je i dalje ubica broj jedan na našim putevima"
Na kraju emisije, Koković je poručio da je brzina i dalje najveći problem u saobraćaju i upozorio da je stopa smrtnosti u Srbiji mnogo veća od proseka Evropske unije.
"Kod nas je broj poginulih 78 na milion stanovnika, dok je prosek Evropske unije 42. Alkohol je takođe veliki problem. Svako deveto stradalo lice je žrtva vožnje pod dejstvom alkohola", rekao je on.
Sagovornici su zaključili da se uzroci tragedija ne smeju tražiti u teorijama zavere, već u neodgovornom ponašanju, lošoj saobraćajnoj kulturi, uticaju društvenih mreža i nedostatku komunikacije između roditelja i dece.
BONUS VIDEO:
(PRVA TV/Mondo)