Epidemija velikih boginja u Jugoslaviji je 1972. godine odenela 40 života, a od zaraze su obolele 184 osobe.
Prvi put se posumnjalo da je reč o strašnoj zarazi 14. marta 1972. kada je otkriven prvi pacijent u selu Damjane kod Đakovice. Navodno je početkom te godine, muslimanski hodočasnik iz Prizrena Ibrahim Hoti po povratku sa hadžiluka doneo virus u Jugoslaviju.
U grupi od 24 hodočasnika, Hoti je boravio pet dana u Iraku, posećujući sveta mesta derviša kao što su Karbala, Nadžaf i Bagdad, gde su u to vreme zabeleženi slučajevi velikih boginja.
Ibrahima je u rodnim Damjanima dočekala rodbina, komšije i prijatelji kako bi mu čestitali hadž. Osećao se slabo i umorno, ali je to pripisao višednevnom putovanju autobusom. Dobio je groznicu i osip, ali se ubrzo oporavio. On je preživeo variolu veru, ali je zaraza počela da se širi.
Ubrzo je epidemija zahvatila Novi Pazar, Čačak, Beograd. Najteže je bilo na KiM jer je tamo preminulo devet beba. U Čačku su umrle tri medicinske sestre, od šest medicinskih radnika, koliko ih je obolelo u ovom gradu.
Prva žrtva velikih boginja bio je Latif Mumdžić iz sela kraj Tutina, a negovala ga je medicinska sestra Dušica Spasić. Igrom slučaja Spasićeva nije bila vakcinisana, i preminula je dve nedelje nakon Latifa.
“Čim smo u Institutu ‘Torlak’ ustanovili da je reč o virusu variole vere, moj zadatak je bio da organizujem vakcinaciju medicinskih radnika koji će doći u dodir sa zaraženima. To je bilo 15. marta 1972. godine. Imao sam male količine vakcina, ali sam zahvaljujući poznanstvu izdejstvovao oko 300 doza cepiva od Imunološkog zavoda u Hrvatskoj, koji je u to vreme proizvodio vakcinu protiv velikih boginja”, izjavio je 2017. godine primarijus dr Radmilo Petrović, bivši epidemiolog u Institutu “Torlak”, a preneo portal Ekspres.
Vlasti su hitno proglasile vanredno stanje, uvele karantin u državi i zatražile pomoć Svetske zdravstvene organizacije, epidemiologa Donalda Hendersona i Rajnharda Lindnera iz Austrije. Oni su sprečili epidemiju širih razmera.
Stariji Beograđani još pamte stravične slike ljudi koji su danima bili zatvoreni u karantinu jer nisu mogli da budu vakcinisani, a među njima je bilo najviše trudnica. Bolnice, koje su bile proglašene karantinom, bile su opasane žicom, a prozori zatvoreni rešetkama.
Onima, koji su bili u njima, bio je zabranjen svaki kontakt sa drugim ljudima. Odlaskom poslednjeg čoveka iz karantina, 19. maja 1972. godine, epidemija je i zvanično zaustavljena.
Svetska zdravstvena organizacija je dve godine kasnije proglasila uništenje virusa variole i drastično se smanjio broj institucija u svetu koje su u svojim laboratorijama održavale virus te opake bolesti.
Danas variole zvanično nema, ali se živi sojevi mogu naći u dve laboratorije, u Americi, u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, i u Ruskoj Federaciji, Istraživačkom institutu virusologije i biotehnologije “Vektor” u Koljcovu u Novosibirskoj oblasti.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Luftika/MONDO)