Zbog stalnog rasta cena energenata, sve više domaćinstava odlučuje se za alternativne načine grejanja koji su ekonomičniji i ekološki prihvatljiviji. Da bi uštede bile maksimalne, neophodni su kvalitetna termoizolacija i stručna ugradnja sistema. U zimskim mesecima često je potrebno i dodatno dogrevanje.
Toplotne pumpe koriste energiju iz prirodnih izvora poput zemlje, podzemnih voda i spoljnog vazduha. Njihov rad zasniva se na iskorišćavanju temperaturnih razlika, a ušteda pri grejanju može dostići i do 75 odsto. Jedini trošak tokom rada predstavlja električna energija koju pumpa koristi za pokretanje sistema.
Vrste toplotnih pumpi
Toplotne pumpe dele se prema načinu rada na sisteme voda-voda, zemlja-voda, vazduh-voda i vazduh-vazduh. Njihova efikasnost izražava se kroz COP koeficijent, koji pokazuje odnos između utrošene energije i proizvedene toplote. Što je COP viši, pumpa je efikasnija.
Toplotna pumpa voda-voda
Ovaj sistem smatra se najefikasnijim, posebno ukoliko postoji sopstveni izvor vode. COP se kreće između 5,2 i 6,2.
Toplotna pumpa zemlja-voda
Za ovaj sistem potrebna je veća površina zemljišta za postavljanje cevi, otprilike dvostruko veća od površine objekta koji se greje. COP iznosi između 4,4 i 5.
Toplotna pumpa vazduh-voda
Najčešći je izbor jer ne zahteva ni izvor vode ni veliku parcelu. Važno je uzeti u obzir spoljne temperature, pošto sistem funkcioniše u rasponu od -20°C do +35°C. COP je između 3,4 i 4.
Toplotna pumpa vazduh-vazduh
Po principu rada slična je klima-uređajima, jer može i da hladi i da greje prostor. Prednost ovog sistema je rad i pri temperaturama do -25°C.
Grejanje preko radijatora
Za radijatorsko grejanje potrebne su visokotemperaturne toplotne pumpe. Modeli sa jednim kompresorom često zahtevaju dodatni elektrogrejač, što povećava potrošnju struje, pa se preporučuju dvokompresorske pumpe, piše Daibau. Njihova cena sa ugradnjom kreće se od 4.500 do 6.600 evra pa naviše.
Grejanje preko podnog sistema
Niskotemperaturne pumpe idealne su za podno grejanje, gde su dovoljne temperature od 30 do 35°C. Ovakvi sistemi imaju bolji stepen iskorišćenja i niže troškove rada. Cena sa montažom uglavnom iznosi između 2.000 i 4.000 evra.
Kolika je ušteda
Kod dobro izolovane kuće od 180 kvadrata, godišnja potrošnja za grejanje iznosi oko 9.900 kWh. Grejanje na lož-ulje može koštati oko 990 evra godišnje, na gas oko 700 evra, dok bi sa toplotnom pumpom trošak bio približno 400 evra godišnje.
Na osnovu takve računice, investicija u toplotnu pumpu može da se isplati za oko 15 godina, dok pojedini moderniji sistemi povraćaj ulaganja omogućavaju i ranije. S obzirom na to da većina pumpi ima garanciju od oko 25 godina, dugoročno predstavljaju isplativo rešenje.
Rezervoari za vodu i akumulaciju toplote
Rezervoar toplote omogućava skladištenje viška energije i efikasnije zagrevanje prostora. Na primer, rezervoar od 1.000 litara zagrejan na 80°C može više od šest sati samostalno da greje objekat.
Veličinu rezervoara određuje stručnjak, ali se okvirno računa oko 55 litara po kWh snage uređaja. Postoje modeli bez izmenjivača toplote, sa jednim ili dva izmenjivača, kao i sistemi koji se mogu povezati sa solarnim panelima ili drugim grejnim uređajima.
Koliko koštaju toplotne pumpe
Toplotne pumpe najviše se isplate u dobro izolovanim objektima sa manjom potrošnjom energije, ali mogu da se koriste i u slabije izolovanim kućama.
Cena sistema voda-voda i zemlja-voda kreće se od 2.000 do 5.000 evra, bez troškova razvodnog sistema i grejanja. Sistemi vazduh-voda su nešto povoljniji, pa za pumpu snage 8 kW sa montažom treba izdvojiti između 3.500 i 4.800 evra. Ušteda u odnosu na klasične sisteme grejanja može biti i trostruka.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)