Danas je Duhovski utorak, crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Obeležava se kao treći dan jednog od većih hrišćanskih praznika Silaska Svetog Duha na Apostole, poznatog i kao Duhovi ili Trojice.
Ovaj praznik uvek se slavi pedesetog dana po Vaskrsu i desetog dana po Spasovdanu, i predstavlja završetak ciklusa pokretnih praznika vezanih za Hristovo Vaskrsenje.
Duhovi se praznuju tri dana, a svaki od njih ima svoju simboliku i značaj. Duhovski utorak, iako manje svečano obeležen od prethodna dva dana, i dalje se smatra svetim danom, koji se provodi u miru, molitvi i poštovanju običaja.
Običaji za Duhove
Prema običajima, podovi hramova za Duhove se posipaju travom, a uz zidove se prislanjaju grane lipe ili drugog zelenila, u znak plodnosti i života. Ikone se kite svežim cvećem, a vernici pletu venčiće od trave, koje potom nose kućama i ostavljaju kraj ikona ili kandila. U poslednje vreme, sve češće se ti venčići stavljaju i u torbe, automobile ili džepove, kao amajlije koje simbolizuju zaštitu i sreću.
U narodnom predanju duboko je ukorenjeno verovanje da je period oko Duhova vreme pojačane duhovne i prirodne energije. Upravo zato, mnogi tada posećuju manastire, tražeći oproštaj grehova ili isceljenje. Jedno od starijih verovanja kaže i da na Duhovski utorak nije dobro penjati se na drveće, kako se ne bi uznemirili duhovi koji, prema predanju, tada borave među ljudima.
Iako se mnogi od običaja vremenom menjaju i prilagođavaju, njihova suština, povezivanje sa verom, prirodom i zajednicom, ostaje ista. Duhovski dani i danas podsećaju na snagu duhovne obnove, važnost sabornosti i veru u život ispunjen mirom i blagodaću.
(Kruševacgrad/MONDO)