Mesto koje nas je osvojilo mirnim uvalama, gostoljubivim lokalcima i cenama koje ne "udaraju" po džepu. Evo kako izgleda letovanje na koje ćete odmah želeti da odete.
Krenuli smo sa aerodroma u Beogradu letom Wizz Air-a, a smeštaj smo pronašli u mestu Bali na Kritu, koje je od Retimna udaljeno oko 30-40 kilometara, a od aerodroma oko stotinak. Povratna karta nas je koštala svega 50 evra, dok nas je šest dana i pet noći sa prevozom ukupno izašlo 330 evra po osobi.
Paket u hotelu bio je ekstra all inclusive, što znači da su u cenu bili uključeni svi obroci, kao i korišćenje beach bara tokom celog dana (od 11 do 18 časova), gde smo mogli da konzumiramo sva pića, uključujući i alkoholna. U ponudi su bile i grickalice, kao i sendviči koje smo mogli da jedemo kad god ogladnimo, iako to zaista nije bilo često, jer je ponuda u hotelskom restoranu bila fenomenalna. Naravno, jeli smo i više nego što smo bili gladni.
Po dolasku na aerodrom Hanja na Kritu, najveći problem bio je prevoz do Balija. Let je bio kasno uveče, taksista nije bilo, a oni koje smo našli, kako bismo mi rekli "divljaci" tražili su čak 140 evra u jednom pravcu za tri osobe, što znači da bi nas sa povratkom koštalo 280 evra. Zato smo odlučili da uzmemo auto u jedinom rent-a-caru koji je u tom trenutku radio na aerodromu.
Iznajmljivanje Suzuki Ignisa za šest dana koštalo nas je 165 evra, uz depozit od 200 evra (preporuka je da se ostavi u kešu), koji smo dobili nazad kada smo vozilo vratili u istom stanju. Već narednog jutra smo fotografisali auto kako bismo imali dokaz o stanju u kom smo ga preuzeli.
Put do Balija trajao je oko dva sata, verovatno bi bio i kraći da ograničenja na magistralnom putu nisu često bila svega 60 km/h. Jednom smo natočili gorivo i to u povratku, kada smo išli ka aerodromu, sipali smo benzina za 45 evra, a dobili 23 litre goriva, što znači da je cena po litru prema našoj računici 228 dinara.
U hotelu nas je dočekalo ljubazno osoblje, kao i otvoren restoran gde smo mogli da se okrepimo nakon puta. Sobe su bile čiste, sa peškirima i kozmetikom, što nam je mnogo značilo jer smo na put krenuli samo sa rančevima. Jedina neobična stvar bila je to što se lavabo nalazio u spavaćoj sobi, a ne u kupatilu.
Cene na plaži
Na recepciji smo uzeli peškire za plažu, cena je 2,5 evra po komadu i možete ih koristiti koliko god dana da ostajete, samo ih vratite na odlasku. Plaža se nalazi odmah ispod glavnog bazena i restorana hotela. Ležaljke se naplaćuju 15 evra za komplet (dve ležaljke i suncobran), dok su baldahini za one sa dubljim džepom 35 evra. Na samoj plaži postoji bar koji je dostupan svima, dok je nekoliko stepenika iznad i beach bar namenjen gostima hotela sa narukvicama.
Plaža je mala, ali prelepa, a ono najvažnije, mirna, bez vetra, jer se nalazi u uvali. Posebno je preporučujemo ljubiteljima snorkelinga, jer je doživljaj zaista poseban, naročito u blizini stena ili u dubljoj vodi. I ne morate zaroniti kako biste videli prelepi morski svet, dovoljno je da ste dobar plivač i da se odaljite od plaže i približite stenama. Tamo vas čeka čarolija.
Cene pića na plaži su korektne i ne razlikuju se mnogo od beogradskih. Espreso košta 3,5 evra, frape i kapućino 4 evra, kao i topla ili hladna čokolada. Malo flaširano pivo (0,3 l) je 3,5 evra, dok je domaće točeno do pola litre oko 5 evra. Kokteli su nešto skuplji, mohito i aperol su po 9 evra, dok su viski i tekila oko 7 evra.
Mi smo gotovo sve vreme jeli i pili u okviru hotela, pa tokom dana praktično nismo imali dodatne troškove osim ležaljki.
Cene u restoranima i prodavnicama blizu plaže su nešto više, obrok u proseku košta oko 20 evra. Međutim, u centru Balija možete pojesti odličan giros za samo 5 evra, poorcije su ogromne, a naravno da nismo mogli da se vratimo u Beograd, a da ga ne probamo, što se i desilo poslednjeg dana.
U prodavnicama su cene slične kao u Srbiji, a pojedini proizvodi, poput kozmetike i krema za sunčanje, čak su i jeftiniji. Na primer, dezodorans koji koristim, u Beogradu košta oko 4 evra, tamo se može naći za 2,5 evra.
Kada je reč o suvenirima, savet je da prvo obiđete više radnji, jer cene variraju. Cegeri se mogu naći za oko 5 evra i odličnog su kvaliteta, keramički podmetači od 3 do 5 evra, dok su magneti od 1 do 3 evra.
Večeri smo uglavnom provodili u Star baru, gde su se gledale utakmice Svetskog prvenstva. Domaće točeno pivo košta oko 4 evra, a uz piće se često dobijaju i grickalice. Ako se sprijateljite sa konobarima, kao što smo mi, neretko vas počaste i pićem dobrodošlice, što je u našem slučaju bila tekila.
Bali je malo mesto, ali ima posebnu draž. Šarmantnu luku, prelep pogled na more i okolna brda, i atmosferu koja osvaja na prvi pogled. Iako nismo mnogo istraživali pre puta, ovo mesto nas je oduševilo.
Lokalci su izuzetno gostoljubivi i srdačni, a posebno im je drago kada čuju da dolazite iz Srbije, tada su često spremni da izađu u susret, ponude bolju cenu ili jednostavno započnu prijatan razgovor.
Bali na Kritu preporučujemo porodicama sa decom, parovima koji traže mir i privatnost, kao i svima koji žele pravi odmor i beg od svakodnevice. Sa druge strane, ako tražite noćni život i mesto koje nikada ne spava, Bali možda nije pravi izbor za vas.
Pročitajte i sve vesti iz našeg serijala MONDO patrola jer ćete na jednom mestu naći koliko bi vas koštao put do Tasosa, samo za vas smo brojali svaki dinar i došli do tačne računice.
Pogledajte i kako izgleda Potos na Tasosu iz naše perspektive:
BONUS VIDEO: