Da li će stroža pravila zaista povećati bezbednost građana, kako će izgledati dubinske provere i mogu li nove mere sprečiti da maloletnici dođu do vatrenog oružja, za MONDO je govorio prof. dr Radojica Lazić, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Šta se sve menja za vlasnike oružja u Srbiji?
Strože provere budućih vlasnika oružja, viša starosna granica za nabavku pištolja, ograničavanje količine municije, rigorozniji uslovi čuvanja i nova pravila za maloletnike na civilnim strelištima - neke su od najvažnijih promena koje donosi novi Zakon o oružju i municiji.
Zakon je stupio na snagu, ali će njegova primena početi 18. aprila 2027. godine. Do tada bi nadležni organi trebalo da se pripreme za sprovođenje pravila koja značajno menjaju dosadašnji sistem kontrole legalnog oružja u Srbiji. Datum početka primene potvrdili su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
Donošenju zakona prethodila je analiza postojećeg pravnog okvira, započeta nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ 2023. godine, u kojem je maloletnik pucao iz pištolja svog oca. Vlada je u obrazloženju navela da bi nova rešenja trebalo da podignu nivo bezbednosti, ali i da savesnim vlasnicima, pre svega sportistima i lovcima, omoguće korišćenje oružja u skladu sa svrhom za koju im je odobreno.
Praktično, zakon će primenjivati kontrolu na tri ključna mesta: prilikom izdavanja dozvole, tokom držanja i čuvanja oružja i prilikom pristupa oružju drugih osoba, naročito maloletnika.
Dubinske provere zahtevaju više policajaca na terenu
Jedna od najvažnijih novina jesu detaljnije, odnosno "dubinske" bezbednosne provere osoba koje podnesu zahtev za držanje ili nošenje oružja. Za razliku od dosadašnjeg postupka, nadležni organi trebalo bi da steknu potpuniju sliku o podnosiocu zahteva, uključujući njegovo ponašanje i karakterne osobine.
Prof. dr Radojica Lazić za MONDO ocenjuje da će takve provere doprineti većoj bezbednosti, ali ističe da će njihovo sprovođenje zahtevati dodatne kapacitete Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Uvođenje dubinskih bezbednosnih provera u svakom slučaju doprineće svestranijem sagledavanju svakog podnosioca zahteva, naročito kada su u pitanju njegove karakterne osobine. Za taj posao moraće da budu angažovani veći resursi u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, posebno kada je reč o policijskom radu na terenu", kaže Lazić.
Upravo bi primena ovog dela zakona mogla da bude jedan od njegovih najvećih praktičnih izazova. Dubinska provera ne može da se završi samo pregledom evidencija, već podrazumeva ozbiljniji terenski rad i procenu eventualnih bezbednosnih rizika.
Oružje za ličnu bezbednost tek od 21. godine
Starosna granica za nabavku oružja za ličnu bezbednost podignuta je sa 18 na 21 godinu. Lazić smatra da je takva odluka opravdana i da može da doprinese povećanju bezbednosti građana.
"Stručnim analizama utvrđeno je da je period sazrevanja u priličnoj meri pomeren, tako da je sasvim opravdano, sa aspekta sagledavanja psihofizičkog ponašanja osoba tog uzrasta, da starosna granica bude pomerena", objašnjava sagovornik MONDA.
Vlasnici oružja za ličnu bezbednost ubuduće će municiju nabavljati u ograničenim količinama i na osnovu posebnog odobrenja. To ograničenje neće važiti za vlasnike lovačkog i sportskog oružja.
Zakon restriktivnije uređuje i davanje oružja na poslugu, zabranjuje njegovu nabavku na daljinu i ukida rok važenja oružnog lista. Istovremeno se uvode preciznija pravila za čuvanje oružja i periodične policijske kontrole.
U slučaju smrti vlasnika, nadležni organ će po službenoj dužnosti morati da preuzme oružje i municiju na čuvanje. Cilj ove mere jeste sprečavanje da oružje ostane bez nadzora ili dospe u ruke osobe koja nema dozvolu.
Stroga pravila za maloletnike na strelištima
Poseban deo zakona odnosi se na rad civilnih strelišta i pristup maloletnika vatrenom oružju. Maloletnici će oružje moći da koriste samo kao članovi sportskih streljačkih klubova, pod nadzorom stručno osposobljene osobe i u skladu sa ograničenjima koja zavise od njihovog uzrasta i vrste oružja.
Za vreme njihovog boravka na strelištu, drugim korisnicima neće biti dozvoljeno korišćenje vatrenog oružja, osim članovima sportskih streljačkih klubova koji ispunjavaju propisane uslove.
Lazić je ocenio da novi zakon znatno preciznije reguliše ovu oblast nego prethodni propis.
"Zakon je jasnije definisao način čuvanja vatrenog oružja, uključujući i periodične policijske provere. Regulisao je i korišćenje civilnih strelišta, a posebno na koji način, sa kojim oružjem i koja kategorija maloletnih lica, kao članovi sportskih klubova, može da koristi civilna strelišta. To prethodnim zakonom nije bilo regulisano", rekao je on za MONDO.
Najveći test biće primena zakona
Iako nova pravila predstavljaju najobimnije pooštravanje kontrole oružja poslednjih godina, sama izmena propisa neće automatski doneti veću bezbednost. Njihov efekat zavisiće od toga koliko će dosledno biti sprovođene provere, kontrole načina čuvanja oružja i nadzor civilnih strelišta.
"Novi Zakon o oružju i municiji, iako se na njega poduže čekalo, predstavlja ozbiljan zaokret i snažan odgovor u regulisanju ove značajne bezbednosne sfere. Međutim, pored kvalitetne pravne norme, veoma je važno da se ona dosledno primenjuje u praksi, kao i da se permanentno podiže bezbednosna svest građana kada je u pitanju držanje oružja“, upozorava Lazić.
Istog dana kada počinje primena novog zakona, 18. aprila 2027. godine, trebalo bi da počnu da se primenjuju i strože zatvorske kazne za nedozvoljeno držanje oružja, predviđene izmenama Krivičnog zakonika.
Prema rečima profesora Lazića, očekuje se da će i ova mera doprineti smanjenju količine oružja u nelegalnom posedu. Ipak, pravi domet novih propisa neće se meriti brojem pooštrenih odredaba, već time da li će nadležni organi imati dovoljno ljudi, vremena i kapaciteta da ih dosledno sprovode.
BONUS VIDEO:
(MONDO)