Izuzetno nizak vodostaj ugrozio je plovidbu na srednjem i donjem Dunavu. Igor Aleksander iz Sekretarijata Dunavske komisije govorio je za MONDO o posledicama po teretni saobraćaj, dok je Birgit Vogel iz ICPDR-a prethodno upozorila šta nas očekuje tokom avgusta.
Izuzetno nizak vodostaj Dunava već otežava plovidbu i teretni saobraćaj kroz Srbiju, Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju. Plovila su prinuđena da smanjuju gaz i količinu tereta kako bi bezbedno prolazila kroz plitke deonice, naveo je za MONDO Igor Aleksander, savetnik za nautička pitanja u Sekretarijatu Dunavske komisije.
Barže i tankeri koriste samo 30 do 40 odsto nosivosti
Izuzetno nizak vodostaj trenutno je zabeležen na više deonica srednjeg i donjeg Dunava. Posebno teški uslovi vladaju u pojedinim delovima Hrvatske, Srbije, Bugarske i Rumunije, gde smanjena dubina plovnog puta negativno utiče na rečni saobraćaj.
"Plovila moraju značajno da smanje gaz i količinu tereta kako bi bezbedno prolazila kroz plitke deonice. U Srbiji su nadležni organi saopštili da zbog niskog vodostaja barže i tankeri koriste svega 30 do 40 odsto svoje uobičajene nosivosti“, precizirao je Aleksander u odgovoru Sekretarijata Dunavske komisije dostavljenom MONDU.
To znači da plovila trenutno mogu da prevoze znatno manje robe nego u uobičajenim hidrološkim uslovima.
Problem na jednoj deonici utiče na ceo Dunav
Nadležne službe u državama dunavskog sliva neprekidno prate situaciju i prilagođavaju oznake plovnog puta na kritičnim deonicama.
Prema odgovoru Sekretarijata Dunavske komisije, kapetani su dužni da gaz plovila, veličinu konvoja i količinu tereta prilagode stvarnim uslovima za plovidbu.
Aleksander je ukazao da poteškoće na bilo kojoj deonici reke mogu da utiču na transport robe duž čitavog dunavskog koridora. Posledice niskog vodostaja zato nisu ograničene samo na državu u kojoj se nalazi kritična deonica.
Šta se očekuje tokom avgusta?
Dalji razvoj situacije u velikoj meri zavisi od količine padavina u slivu Dunava. Prema informacijama nacionalnih nadležnih organa koje je preneo Aleksander, kiša u gornjem toku reke mogla bi da donese samo ograničeno i kratkotrajno poboljšanje.
"Dalji razvoj situacije u velikoj meri zavisi od količine padavina u slivu Dunava. Očekuje se samo ograničeno, kratkotrajno poboljšanje zahvaljujući padavinama u gornjem toku reke, dok ukupna situacija sa niskim vodostajem i dalje predstavlja razlog za zabrinutost“, navedeno je u odgovoru Sekretarijata Dunavske komisije.
Na mogućnost dodatnog pogoršanja upozorila je i Birgit Vogel, izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav.
"Ako se suvo vreme nastavi tokom avgusta, uslovi niskih protoka verovatno će se zadržati ili pogoršati u nekim delovima sliva“, navela je prethodno Vogel za MONDO.
Prema njenim rečima, trenutnoj situaciji doprineli su produženo toplo i suvo vreme, količina padavina ispod proseka tokom prethodnih meseci i pojačano isparavanje usled visokih temperatura.
Niski protoci pogodili su veliki deo sliva, uključujući Dunav i brojne njegove pritoke, dok su slični uslovi izazvani sušom zabeleženi širom Evrope.
Posledice po plovidbu, energetiku i poljoprivredu
Nizak vodostaj otežava unutrašnju plovidbu jer smanjuje nosivost brodova, odnosno količinu tereta koju plovila mogu bezbedno da prevoze.
Dodatni pritisak trpe ekosistemi i vrste koje zavise od vode. Problemi se mogu javiti i u proizvodnji električne energije, kao i u obezbeđivanju vode za hlađenje energetskih postrojenja.
U zavisnosti od lokalnih uslova, posledice mogu da pogode i vodosnabdevanje i poljoprivredu. Iz ICPDR-a naglašavaju da se njihova ozbiljnost znatno razlikuje u različitim delovima dunavskog sliva.
ICPDR nije mogao da potvrdi da li su u Srbiji i drugim podunavskim zemljama trenutno zabeležene rekordno niske vrednosti. Podatke o vodostajima, protocima i eventualnim rekordima prikupljaju i objavljuju nacionalne hidrološke i meteorološke službe.
Koje mere preduzimaju podunavske zemlje?
Podunavske države nastavljaju da sprovode mere za očuvanje bezbedne plovidbe i prevoza tereta. Prema odgovoru koji je Aleksander dostavio MONDU, one obuhvataju:
- neprekidno hidrografsko praćenje;
- ažuriranje informacija za plovidbu;
- prilagođavanje oznaka plovnog puta;
- ispitivanje kritičnih deonica;
- bagerovanje i održavanje plovnog puta tamo gde je to potrebno.
Ove aktivnosti usklađuju se kroz međunarodnu saradnju na Dunavu. Dunavska komisija i nadležni nacionalni organi ostaju u neposrednom kontaktu zbog promenljive hidrološke situacije i potrebe da se očuva bezbedna i pouzdana plovidba.
Ekipa MONDA obišla Bezdan
Ekipa portala MONDO obišla je Bezdan, kod graničnog prelaza Batina, gde se Dunav drastično povukao. Na terenu smo zatekli velike peščane sprudove, ogoljeno rečno dno i kamenje koje je ranije bilo pod vodom.
Stariji meštani naveli su za MONDO da je niži vodostaj tokom leta uobičajena pojava, ali da ovakvu situaciju ne pamte.
Prema njihovim rečima, Dunav se na jednom delu obale za samo jedan dan povukao između dva i tri metra.
Do hrvatske obale gotovo preko spruda
Ogroman peščani nanos pojavio se u obimu koji, prema tvrdnjama stanovnika Bezdana, ranije nije viđen. Reka se povukla toliko da sprud ostavlja utisak da se njime može stići gotovo do hrvatske obale.
Povlačenje vode otkrilo je i gomile rečnih školjki, stare automobilske gume, buriće i drugi otpad koji se godinama nalazio na dnu Dunava.
Nesvakidašnji prizori privlače pažnju stanovnika, dok međunarodne institucije upozoravaju da će dalji razvoj situacije zavisiti prvenstveno od padavina u čitavom slivu Dunava.
Podsetimo, iz EPS-a su za MONDO prethodno naveli da agregati rade smanjenim kapacitetom, ali hidroelektrane neće biti ugašene čak ni ukoliko dotok Dunava nastavi da opada.
(MONDO)