Tokom ekstremnih vrućina poslodavci u Srbiji su po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu obavezni da proceni rizike i primene preventivne mere zaštite radnika na otvorenom tokom ekstremnih vrućina. U suprotnom, zaposleni mogu da odbiju rad, a kazne za nepoštovanje propisa dostižu i dva miliona dinara.
Kako su ranije naveli iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, apeluje se na poslodavce da organizuju rad na otvorenom tako da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i direktno izlaganje sunčevom zračenju. Ovo je naročito važno kada spoljne temperature prelaze 36 stepeni Celzijusa, posebno u najtoplijem delu dana od 11 do 16 časova.
Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izjavila je da se razmišlja o tome da smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama postanu zakonski obavezujuće. To ministarstvo je zbog vrućina izdalo preporuke poslodavcima kako da organizuju posao u ovakvim uslovima.
Božićeva je podsetila da je ministarstvo prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama izdalo još 2013. godine zbog sve toplijih leta u Srbiji i i sve dužih toplotnih talasa.
"Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura", objasnila je Božićeva za radio Beograd 1, preneo je Tanjug.
Božićeva je navela da su u smernicama detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.
"Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike - da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze", rekla je Božićeva.
Naglasila je da je posebno važno obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje.
Koji radnici su najugroženiji zbog vrućina?
"Najugroženiji su zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima, hitnim službama, zaposleni koji rade na dalekovodima", istakla je Božićeva.
Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta pre više od 10 godina - da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom je i dalje na snazi.
"Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo – postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere", naglasila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ako dođe do mučnine, glavobolje ili konfuzije.
"Da ne bi došlo do toplotnog udara - kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć", upozorila je Božićeva.
Ko može da se obrati Inspekciji rada?
Ona je navela da se zaposleni, čak i poslodavci, savetodavno mogu obratiti Inspekciji rada.
"Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke", rekla je Božićeva na pitanje kome radnici mogu da se obrate ukoliko mere nisu primenjene.
Božićeva je potvrdila da se razmišlja o tome da smernice postanu zakonski obavezujuće.
"O tome se dosta razgovara i razmišlja, i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima - sa predstavnicima poslodavaca i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije u saradnji sa socijalnim partnerima - Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom 'Nezavisnost' ", rekla je Božićeva za Radio Beograd.
Dodala je da su i zemlje članice Evropske unije počele da razmišljaju o sličnim merama.
"Ne postoji na nivou Evropske unije određeni propis, ali je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu donela određene smernice 2022. ili 2023. godine. Takođe smo tražili mišljenje i savete akademske zajednice, zato što je u pitanju dosta ozbiljno i složeno pitanje", zaključila je Božićeva.
Zaštita zdravlja pri radu na otvorenom
Poslodavac je po zakonu dužan da donese Akt o proceni rizika kojim se precizno obuhvataju opasnosti rada na otvorenom i sprovedu konkretne zaštitne mere.
Ključne obaveze poslodavca
- Reorganizacija rada: Prilagođavanje radnog vremena (npr. rad u ranijim jutarnjim ili kasnijim večernjim smenama).
- Odmor i hidratacija: Obezbeđivanje redovnih i češćih pauza u hladu ili rashlađenom prostoru, uz neograničen pristup pijaćoj vodi.
- Edukacija i prva pomoć: Obuka zaposlenih za bezbedan rad u ekstremnim uslovima i prepoznavanje/pružanje prve pomoći.
- Zaštitna oprema: Nabavka adekvatne opreme i lagane, prozračne odeće prilagođene vremenskim uslovima.
Prava zaposlenih u slučaju opasnosti
Pravo na odbijanje rada: Ako poslodavac ne obezbedi navedene uslove, a postoji direktna i ozbiljna opasnost po zdravlje (poput toplotnog udara ili dehidracije), radnik ima pravo da odbije rad sve dok se ne stvore bezbedni uslovi.
Prijava inspekciji: Zaposleni mogu uvek, uključujući i potpuno anonimno, prijaviti neodgovornog poslodavca Inspekciji rada.
Kazne za kršenje propisa
Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica iznosi od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnike propisana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Kako se evropske zemlje prilagođavaju visokim temperaturama na radnom mestu?
Francuska – Nedavno je usvojena uredba koja od poslodavaca po prvi put izričito zahteva da spasu zaposlene od "previsokih temperatura" na radnom mestu, dok je ranije zakonom bilo regulisano samo zimsko grejanje. Poslodavci sada moraju da procene rizike od toplotnih talasa, obezbede rashladne uređaje i besplatnu hladnu pijaću vodu.
Nemačka – Nemačke firme mahom samostalno nalaze rešenja. Građevinski sektor pomera radno vreme u rane jutarnje sate kako bi se izbeglo najjače sunce, dok je logistička kompanija DHL svoje kurire opremila specijalnim rashladnim kutijama, peškirima za višekratnu upotrebu i narukvicama koje hlade pomoću vode.
Preporuke na nivou Evropske unije: Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA), zajedno sa nadležnim savetodavnim telima, savetuje državama članicama da u uslovima visokih temperatura primene stroge mere za redovnu hidrataciju, aklimatizaciju radnika i prilagođavanje radnog vremena.
BONUS VIDEO:
(MONDO)