Rekordno toplo leto u Evropi, obeleženo toplotnim talasima i ekstremnim temperaturama opasnim po život, postaće iz godine u godinu samo još gore ako ne udvostručimo napore u borbi protiv klimatske krize, upozoravaju stručnjaci.
Uzastopni toplotni talasi, tokom kojih je živa u junu dostigla maksimum od 37,7 stepeni, do sada su doveli do skoro 3.000 smrtnih slučajeva. Polovina Engleske i ceo Vels su u stanju suše, a zanemarivanje decenijskih upozorenja da se izgradi klimatska otpornost u lancima snabdevanja ostavilo je Ujedinjeno Kraljevstvo suočeno sa nestašicom hrane.
Nezapamćeni požari gutaju hiljade kvadratnih kilometara zemljišta oko letovališta u Španiji i Francuskoj, odnoseći 16 života, dok rekordno nizak vodostaj preti industrijskom središtu Evrope na Rajni i otkriva potopljene nacističke ratne brodove na Dunavu kod Prahova u Srbiji, piše Independent.
Situacija će se u narednim mesecima samo pogoršavati, jer rekordni El Ninjo, periodično zagrevanje Tihog okeana, izaziva haos u globalnim vremenskim sistemima, što dovodi do ekstremnih padavina u nekim delovima sveta i očekivane razarajuće suše u drugim.
Stručnjaci upozoravaju da nedavne temperature nisu nikakva anomalija i da nas čeka još gore stanje osim ako ne pojačamo napore za postepeno ukidanje fosilnih goriva i ne investiramo znatno više u obnovljive izvore energije.
"Nažalost, ovo će biti najmanje ekstremna klima koju ćemo doživeti tokom svog života, svakako dok ne dostignemo neto nulte emisije”, upozorila je Hejli Fauler, profesorka uticaja klimatskih promena na Univerzitetu u Njukaslu i dodala:
"Moramo da izvršimo pritisak na političare da urade više i brže: kako da brzo smanjimo emisije, tako i da brzo prilagodimo našu infrastrukturu za nošenje sa ekstremnijim vremenskim prilika."
Komentari profesorke Fauler dolaze u trenutku kada nedavna analiza organizacije Carbon Brief sugeriše da kombinacija klimatskih promena i "super El Ninja" znači da je 2026. godina na putu da bude najtoplija ili druga najtoplija godina u istoriji merenja – nastavljajući obrazac rastućih globalnih temperatura iz godine u godinu.
"Ovo što sada vidimo je upravo ono što su klimatski naučnici očekivali decenijama", dodala je dr Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu.
"Ali budućnost nije unapred određena: svaka tona ugljen-dioksida čiju emisiju izbegnemo smanjuje buduće zagrevanje i ograničava težinu posledica."
Garet Redmond-King, međunarodni rukovodilac u istraživačkom centru Energy & Climate Intelligence Unit, ponovio je ove zabrinutosti rečima:
"Ovo izuzetno toplo i opasno leto rizikuje da bude jedno od najsvežijih do kraja naših života ako nastavimo da sagorevamo ugalj, naftu i gas i uništavamo prirodu. Ali nikako ne bi trebalo da osećamo da je nada izgubljena, jer imamo naučno utemeljen put napred u vidu neto nultih emisija ka kome moramo da težimo što je hitnije moguće ako želimo da vratimo našu klimu u ravnotežu."
Troškovi toplotnih talasa bili su posebno uočljivi nakon rekordnih požara u Francuskoj i Španiji ove godine. Troškovi ovih požara, kao i onih u drugim delovima Evrope, trenutno se procenjuju na više od 3 milijarde evra (2,6 milijardi funti).
50 miliona ljudi suočeno sa akutnom glađu
Tokom naredne godine, svet će doživeti klimatski fenomen poznat kao El Ninjo, do koga dolazi kada neuobičajeno tople površinske temperature mora u Tihom okeanu dovode do suša ili povećanih padavina u različitim delovima sveta.
Ovogodišnji "super" El Ninjo biće još teži zbog posebno visokog prognoziranog porasta temperature, kao i klimatske krize koja dodatno pogoršava vremenske prilike. Analiza prognoza El Ninja od strane organizacije Carbon Brief sugeriše da će sledeći biti ubedljivo najjači u istoriji merenja.
U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji rizik od povećanja nestašice hrane, jer će se milioni malih poljoprivrednika širom sveta koji snabdevaju UK tropskim voćem, kakaom, kafom i čajem boriti sa poremećenim vremenskim prilikama.
Posledice u inostranstvu biće katastrofalne, uz upozorenja da bi do 50 miliona ljudi moglo biti gurnuto u akutnu glad pre kraja sledeće godine, izvestio je ove nedelje Svetski program za hranu. To dolazi pored geopolitičkih šokova, kao što su rat u Iranu i smanjenje pomoći od strane bogatih zemalja, što već vrši ogroman pritisak na najsiromašnije delove sveta.
U poslednjih 10 godina broj ljudi koji se suočavaju sa krizom hrane se udvostručio, prema podacima Ujedinjenih nacija, pri čemu podaci takođe pokazuju da je inostrana pomoć pala na najniži nivo u poslednjih 10 godina.
Ali stručnjaci naglašavaju da i dalje postoji svaka nada da se najgori uticaji mogu izbeći i da se klima u svetu može stabilizovati ako nastavimo – kao što to čini velika većina sveta van SAD – da uvodimo obnovljive izvore i težimo cilju neto nultih emisija.
BONUS VIDEO:
(MONDO)