Nakon višednevne borbe sa velikim požarima na nekoliko lokacija u Srbiji, vatrogasci su uspeli da vatrenu stihiju stave pod kontrolu. Međutim, i dalje postoji opasnost da će vetar ponovo rasplamsati vatru.
Bojazan se najviše odnosi na Deliblatku peščaru, specijalni rezervat prirode u Južnom Banatu, gde je do juče u podne izgorelo skoro 800 hektara šuma i 1800 hektara žbuna i niskog rastinja.
Ovo su podaci Kopernikusovog sistema za upravljanje rizicima, a uslugu mapiranja je zatražio Sektor za vanredne situacije.
Požar je 9. avgusta stavljen pod kontrolu, ali su vatrogasci, pripadnici službe za vanredne situacije, šumari i dobrovoljci na oprezu zbog pojačanog vetra.
Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari angažovano je više od 400 pripadnika vatrogasaca, pripadnika službe za vanredne situacije, Vojske Srbije, kao i helikopteri Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i vojske.
Prema podacima Štaba za vanredne situacije, osim ovog, u Srbiji je trenutno aktivno još pet požara. U toku su intervencije na gašenju požara na planini Stolovi i mestima Polumir i Maglič kod Kraljeva, kao i u mestu Gabrovnici pored Zaječara.
Samo 5. avgusta, na vrhuncu toplotnog talasa, u uslovima suše i pogodnog vetra, u Srbiji zabeleženo 178 novih požara.
Na sreću, većina ovih požara bila je manjeg, lokalnog obima. Najveći među njima, u Deliblatskoj peščari, zahtevao je evakuaciju nekoliko naselja i brzu reakciju stotina vatrogasaca, meštana i volontera.
Dr Slobodan Milanović, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za MONDO kaže da je trenutno najveća opasnost od novih potencijalnih požara ili rasplamsavanja postojećih na severu Srbije.
"Na osnovu podataka sa Evropskog informacionog sistema za požare (EFFIS), odnosno vrednosti Fire Weather Index-a (FWI), veoma visoka potencijalna (namerno koristim izraz "potencijalna", jer ovaj indeks govori o tome koliko su povoljni uslovi za gorenje) opasnost od požara je u većem delu Vojvodine, ostali delovi Srbije su sa visokom i umerenom, dok su jugoistočni delovi sa niskom opasnošću", ističe profesor Milanović i upozorava:
"Situacija se danas drastično menja, naročito na severu Srbije, gde će vrednosti ovog indeksa (FWI) biti preko 70, odnosno veoma ekstremne, dok će ostalim delovi Srbije FWI varirati od umerene do ekstremne vrednosti. Uslovi za gorenje će na Stolovima kod Kraljeva biti umereni dok će na području Deliblatske peščare na njenom severozapadnom delu biti veoma ekstremni, a u delovima zahvaćenim požarom ekstremni."
Šume u Srbiji koje su u najvećem riziku od požara
Prema rečima profesora Milanovića, geografski i prirodni faktori ukazuju na to gde su žarišta u Srbiji najizraženija.
"Kod nas se požari najčešće javljaju na istoku i jugu Srbije. Najugroženiji tipovi šuma su sa crnim i belim borom, koji "najbolje" gore zbog visokog sadržaja smola i ulja u biljnim organima, naročito ako dođe do visokog požara (požara kruna). Ukoliko dođe do prizemnog požara u starijim sastojinama borova šteta je daleko manja, gotovo nikakva po sama stabla. U tim slučajevima strada samo prizemna flora i podmladak, odnosno mlađa stabla", navodi naš sagovornik.
Poseban problem predstavlja zabluda da su listopadne šume bezbedne od trajnih oštećenja.
"Za razliku od borova, ako dođe do prizemnog požara u sastojinama bukve, one mogu potpuno da stradaju u periodu od nekoliko godine od posledica požara. Bukva ima tanku koru za razliku od bora, koja je ne štiti od visokih temperatura i ukoliko dođe do stradanja kambijuma, u nekoliko narednih godina će te nagorele zone kolonizovati patogene gljive i truležnice, koje će u krajnjoj instanci dovesti do propadanja tih sastojina iako nekoliko godina nakon požara mogu da budu sa zelenim krunama", ističe profesor.
Da li su ekstremni požari realna opasnost i u Srbiji?
Pored specifične domaće flore, klimatske promene donose nove izazove koji menjanju sliku opasnosti. U vatrenoj stihiji koja je u julu zahvatila Francusku, samo požar u blizini Bordoa, u departmanu Žironda, zahvatio je oko 42.000 hektara.
Za razliku od požara u Deliblatskoj peščari, u pitanju je bio takozvani ekstremni požar, odnosno požar koji se jednostavno ne može ugasiti bez obzira kakvim se resursima raspolaže, jer u jednom trenutku dolazi do situacije da ne može ni da se priđe požaru, i ne postoje uslovi za letenje.
Zanimalo nas je da li su ovakvi ekstremni požari realna opasnost i u Srbiji.
"S obzirom na to da se se Bordo nalazi na sličnoj geografskoj širini kao i Beograd, mislim da u budućnosti moramo biti spremni i na takve scenarije", upozorava profesor Milanović.
Da bismo izbegli najcrnje scenarije kakve viđamo širom Južne i Zapadne Evrope, moramo menjati celokupan sistem upravljanja rizikom. Profesor Milanović kaže da mi trenutno lečimo simptom a ne bolest i da se naša borba protiv požara, i figurativno i u praksi, svodi na gašenje požara.
"Možemo da ojačamo naše kapacitete za gašenje, ali ćemo u jednom trenutku doći do prelomne tačke, kada, bez obzira na raspoložive kapacitete nećemo moći da ugasimo neke požare. Svedoci smo ovih dana takvih situacija u Španiji i Francuskoj. Zato moramo da lečimo bolest, odnosno da utičemo na one faktore koji stvaraju uslove za ekstremne požare. Moramo da radimo na prevenciji i spremnosti da brzo reagujemo. Prevencija nam pomaže da stvorimo uslove koji ne dozvoljavaju pojavu velikih požara tako što ćemo bolje da upravljamo gorivim materijalom dok spremnost za brzu rekaciju podrazumeva razvoj sistema za ranu detekciju, koji će nam omogućiti da gasimo male požare u inicijalnoj fazi nastanka. Tu ne treba štedeti resurse. Helikopteri treba da gase inicijalne požare, i da "kupe" vreme vatrogascima koji će tako lakše da stave požar pod kontrolu i završe gašenje", ističe profesor Milanović za MONDO.
Požare je moguće donekle predvideti
Prema njegovim rečima, moguće je prognozirati verovatnoću pojave požara na određenoj teritoriji ali i za to je neophodan dugoročan, sistemski pristup problemu.
"Na Šumarskom fakultetu uz pomoć saradnika iz Instituta za medicinska istraživanje, kreiramo modele za predikciju verovatnoće pojave požara za teritoriju Srbije ali i za delove Poljske, Austriju i Češku, sve uz primenu veštačke inteligencije (AI), odnonoso mašinskog učenja (ML) kao jednog njenog vida. Na osnovu razvijenih modela, za potrebe Uprave za šume, kreirali smo prvo mape za područje istočne Srbije 2018. godine, a potom i za teritoriju čitave države 2020. godine. Ove mape, uz "osvežavanje" modela u intervalima ne dužim od pet godina (ovo je nužno jer se i u prostoru dešavaju promene koje mogu da utiču na tačnost samih modela) treba da budu osnova za planiranja preventivnih mera kada je u pitanju upravljanje gorivim materijalom, ali i za izbor lokacija koje će biti pod intenzivnim monitoringom nekog budućeg sistema za ranu detkciju požara", navodi naš sagovornik.
Saveti tokom požarne sezone i toplotnog talasa
Saveti profesora Milanovića građanima za prevenciju i reagovanje u slučaju požara:
- Ne palite vatru na otvorenom: Strogo se uzdržite od bilo kakvog paljenja vatre u prirodi i na otvorenom prostoru.
- Odmah prijavite vatru: Ukoliko uočite požar, hitno pozovite Sektor za vanredne situacije na broj 193.
- Pružite precizne informacije prilikom poziva: Kako bi pripadnici Sektora doneli adekvatne odluke i racionalno rasporedili svoje resurse, obavezno im prenesite sledeće ključne podatke:
- Kada i gde je požar nastao (tačna lokacija).
- Kolika je površina zahvaćena vatrom.
- Šta gori (koji tip vegetacije je u plamenu).
- U kom pravcu se požar širi.
- Šta je u opasnosti (kakva se vegetacija ili objekti nalaze u neposrednoj blizini vatre).
BONUS VIDEO:
(MONDO)