Možda nam 30 °C zvuči kao "lepo letnje vreme", ali kada se visoke temperature ne prekidaju duže od tri nedelje, i to u vreme suše, niskog vodostaja i raširenih požara, u pitanju je simptom naše nove realnosti koju stvaraju klimatske promene, piše Lazar Filipović sa Fizučkog fakulteta u Beogradu
U Beogradu je u nedelju 16. avgusta oboren rekord: ovo je sada najduži ikada zabeležen niz uzastopnih tropskih dana, odnosno dana sa temperaturom od 30 °C i više.
Od 26. jula do danas, svakog dana u Beogradu izmereno je preko 30 °C, ukupno 22 dana zaredom, i danas će po svemu sudeći biti dvadeset i treći, pre najavljenog blagog zahlađenja u utorak.
Prethodni rekord, od 21 uzastopnih tropskih dana, bio je zabeležen davne 1994. godine.
Naravno, temperatura od 30 °C stepeni sama po sebi ne predstavlja neki poseban problem, i nije neobična za ovo doba godine. Ali ovako dug period visokih temperatura jeste, a istovremeno, takva pojava podrazumeva i niz drugih pojava i posledica.
Prvo, temperature u prethodne tri nedelje nisu bile "samo2 preko 30 °C – krajem jula i početkom avgusta, u Beogradu je tokom čak devet uzastopnih dana bilo zabeleženo preko 35 °C. Ovo je, drugim rečima, bio rekordno dug topao period u Beogradu, sa dodatno, izrazito vrelim "pikom" koji nije pratilo vidno zahlađenje.
"Naravno, temperatura od 30 °C stepeni sama po sebi ne predstavlja neki poseban problem, i nije neobična za ovo doba godine. Ali ovako dug period visokih temperatura jeste, a istovremeno, takva pojava podrazumeva i niz drugih pojava i posledica"
Lazar Filipović, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Ovakvi vremenski uslovi su problematični zato što pored tropskih dana, često imamo i tropske noći, pogotovo u urbanim sredinama kao što je Beograd, te ne ostaje dovoljno vremena za prirodno rashlađivanje. Ovo nas primorava da pribegnemo klima uređajima – a to, u ovom kontekstu istorijski niskog vodostaja Dunava i dugog perioda bez padavina, predstavlja rastući izazov za naš elektroenergetski sistem.
Takođe, ovakvi uslovi predstavljaju poseban izazov za radnike na otvorenom, kao i sve one koji nemaju pristup nekom vidu rashlađenja na svom radnom mestu.
Sve su češći dugi nizovi tropskih dana
Dugi nizovi tropskih dana su danas daleko češći u Beogradu nego nekada.
Uzmimo, primera radi, niz od 10 uzastopnih tropskih dana – to je relativno dug period koji se najčešće poklapa sa toplotnim talasom. Ako posmatramo izmerene vrednosti za Beograd od 1950. godine, podaci pokazuju da je takav niz postao znatno češća pojava u poslednjih 30 godina.
Naime, pre 1990. ovakve epizode bile su zabeležene samo četiri puta za četrdeset godina – 1952, 1963, 1967. i 1987. godine.
Sa druge strane, od 1990. do danas, u Beogradu je zabeležen čak 31 takav niz, uključujući i ovaj sadašnji, rekordni.
Dugi periodi tropskih dana u Beogradu, 1950-2026.
Prikazane su sve epizode sa 10 i više uzastopnih tropskih dana, koje su poslednjih decenija postale daleko češće nego što su nekada bile.
Pored Beograda, i ostatak Srbije je u prethodnom periodu bio pogođen vrućinama, pa su tople epizode sličnih dužina zabeležene, između ostalog, i u Novom Sadu, sa takođe 22 dana, i u Nišu, gde je 20 uzastopnih dana bilo tropsko.
Međutim, u mnogim drugim gradovima ovaj period nije bio rekordni, jer su rekordi prethodno bili ubedljivo oboreni tokom ekstremno vrućeg leta 2024. godine. Tada je, primera radi, u Ćupriji bilo zabeleženo čak 65 uzastopnih tropskih dana.
Ali iako je leto 2024. do sada bilo najtoplije leto izmereno u Srbiji, i ovo leto se ističe svojim ekstremom, koji bi pre samo par decenija bio gotovo nezamisliv.
Klimatske promene tako i funkcionišu: one nisu samo rast temperatura i obaranje rekorda iz godine u godinu, već se ispoljavaju promenama i ekstremima koji ne moraju da nastupaju zajedno.
Ovaj novi, neslavni rekord u Beogradu, u vreme suše, niskog vodostaja i požara širom zemlje, dobar je primer kako naša nova realnost izgleda.
BONUS VIDEO:
(Klima101/MONDO)