A šta prema narodnom verovanju znači kada na ovaj veliki praznik pada kiša?
Naši preci pažljivo su posmatrali vreme na Veliku Gospojinu i verovali da ono može da nagovesti kakav period predstoji. Praznik se obeležava krajem avgusta, kada leto polako ustupa mesto jeseni, pa su se upravo oko ovog datuma razvila brojna verovanja o vremenu koje dolazi.
Prema narodnom predanju, kiša, oblaci i nevreme na Veliku Gospojinu mogu da najave promenljiviji i hladniji period koji sledi. Posebna pažnja obraćala se i na grmljavinu i nagle promene vremena, za koje se verovalo da mogu biti znak promene vremenskih prilika u narednim nedeljama.
Sa druge strane, lepo, vedro i sunčano vreme na ovaj praznik u tradiciji se tumačilo kao nagoveštaj mirnijeg i prijatnijeg nastavka godine.
Velika Gospojina ima posebno mesto u narodnom kalendaru upravo zato što se smatra svojevrsnom prekretnicom između leta i jeseni. Sa njom se povezuje i period poznat kao međudnevnica, koji traje do Male Gospojine 21. septembra. U tom periodu tradicionalno se bralo lekovito bilje i plodovi, kojima se pripisivala posebna snaga.
Ipak, važno je naglasiti da su tumačenja vremena na Veliku Gospojinu deo narodne tradicije i verovanja, a ne crkvenog učenja. Sama kiša na praznik nema posebno propisano versko značenje.
Zato, ako danas padne kiša, nema razloga za brigu – naši preci bi u njoj pre svega tražili znak da se leto polako završava i da nam stiže drugačiji period godine.
BONUS VIDEO: