Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da vodostaji na Dunavu, Savi i Tisi ostaju ispod plovidbenih granica, dok su brojne druge reke širom Srbije dostigle kritični biološki minimum.
Dugotrajan nizak vodostaj na jednoj od najvažnijih evropskih reka sa sobom nosi ozbiljne, lančane posledice po državu i region.
Jedna od posledica je blokada rečnog saobraćaja. Teretni brodovi i barže ne mogu da plove pod punim teretom, a pojedine deonice postaju potpuno neprohodne.
Ovo stvara milionske gubitke u transportu sirovina, naročito uglja, nafte, žitarica i građevinskog materijala.
Približavanje biološkom minimumu takođe znači da u rekama drastično opada nivo kiseonika. Plitka voda se na visokim temperaturama pregreva, što direktno ugrožava opstanak riba, stvara rizik od masovnog pomora i trajno narušava rečni ekosistem.
Nizak vodostaj smanjuje proizvodnju struje u hidroelektranama, ali i stvara probleme za termoelektrane i velika industrijska postrojenja koja se oslanjaju na rečnu vodu za hlađenje svojih sistema.
Pad nivoa velikih reka spušta i nivo podzemnih voda. Zbog toga presušuju bunari, a pumpe za navodnjavanje ostaju na suvom, što dodatno desetkuje poljoprivredne prinose usred suše. U pojedinim mestima ovo može ugroziti i rad crpnih stanica za snabdevanje pijaćom vodom.
Kišni period u celom slivu Dunava jedini je pravi spas za ovakvu hidrološku sliku. Dok se rečna korita značajnije ne popune i proticaj ne stabilizuje, privredni i ekološki gubici nastaviće da se gomilaju.
BONUS VIDEO: