Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas obeležavaju prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja, sveca koji u srpskom narodu uživa veliko poštovanje, ali i strahopoštovanje pod nazivom Vratoloma.
Njegov glavni praznik obeležava se 24. jula, odnosno 11. jula po starom kalendaru, dok je današnji dan posvećen čudesnom događaju i spasavanju njegovih svetočestivih moštiju.
Nakon što je ovaj veliki apostol raspet u jermenskom gradu Albanapolju, lokalni hrišćani su skinuli njegovo telo i sahranili ga u olovnom kovčegu. Kako su se na njegovom grobu dešavala brojna isceljenja i čuda, broj hrišćana je naglo rastao, pa su neznabošci odlučili da stanu na put širenju vere.
Uzeli su kovčeg sa Vartolomejevim moštima, zajedno sa još četiri kovčega mučenika Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija, i bacili ih u morske dubine.
Međutim, dogodilo se veliko čudo. Umesto da potonu pod težinom olova, kovčezi su plutali morem i Božjim promislom se razdvojili na četiri strane sveta. Akakijev kovčeg je stigao u Askalus, Grigorijev u Kalabriju, Lukijanov u Mesinu, Papijanov na drugi deo Sicilije, a Vartolomejev na Liparska ostrva.
Liparskom episkopu Agatonu je u tajanstvenoj viziji otkriveno da se svetiteljeve mošti približavaju, pa je sa sveštenstvom i narodom izašao na obalu i dočekao ih uz veliku radost. Mnogi bolesni su tog dana bili isceljeni, a mošti su položene u hram gde su čuvane sve do 9. veka, kada su pred najezdom muslimana prenete u italijanski grad Benevento.
U srpskom narodu ovaj svetac je poznat kao Vratoloma ili Vrtoloma, a za njegov praznik vezuju se izuzetno stroga pravila i zabrane. Narod veruje da Vartolomej ne oprašta nevernicima i onima koji danas rade, jer bi im svi poslovi u polju mogli propasti u sekundi, zbog čega je i nastala poznata izreka: "Smlatiće te kao Vrtoloma prasku".
Zbog verovanja da rad na današnji dan priziva grad, poplave i oluje, svi poslovi na njivama se strogo obustavljaju, a oblačno vreme na ovaj praznik smatra se lošim predznakom za rod i poljoprivrednike. U Topličkom kraju postoji predanje da Sveti Vratoloma i Sveti Sava sede na planini i čuvaju polja od nepogoda, a da oluje nastaju samo ako obojica na trenutak zadremaju.
Deci se na današnji dan zabranjuje penjanje po drveću da ne bi "slomila vrat", izbegava se kupanje u rekama, dok se ženama savetuje da ne "bućkaju" mleko niti rade teške poslove oko kuće. U selima Šumadije veruje se da ovaj svetac leči padavicu, pa porodice sa obolelima odlaze u obližnje manastire kako bi se pomolile za zdravlje i spasenje.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: