Stavite dve čaše vode jednu pored druge. Bez etiketa i flaša, teško da biste pogledom pronašli razliku. Obe su bistre, providne i naizgled potpuno iste.
Ipak, njihov put do tih čaša nije morao da bude isti.
O tome retko razmišljamo dok sipamo vodu uz ručak, ostavljamo flašu na radnom stolu ili je nosimo sa sobom tokom dana. Voda je toliko svakodnevan, a važan deo života da gotovo nikada ne zastanemo da se zapitamo šta se događalo pre nego što je stigla do nas.
Odgovor počinje mnogo pre flaširanja
Dok prolazi kroz podzemlje, voda dolazi u dodir sa stenama i mineralima. Ta interakcija utiče na njen prirodni mineralni sastav, pa su kalcijum, magnezijum, natrijum i druge mineralne materije koje nalazimo u vodi povezani i sa prirodnim okruženjem kroz koje je prolazila.
Pa, koliko zapravo znamo o nečemu što pijemo svakog dana?
Kada razmišljamo o poreklu hrane, često nas zanima gde je uzgajana ili proizvedena. Kod vode to pitanje postavljamo mnogo ređe.
A odgovor na pitanje „Odakle dolazi?“ nije samo ime mesta na etiketi.
Poreklo vode povezano je i sa prirodnim okruženjem kroz koje je prolazila. Upravo zato dve vode koje izgledaju identično ne moraju da imaju isti mineralni sastav.
Jedan od pojmova koji nam pomaže da taj sastav bolje razumemo jeste mineralizacija, odnosno količina rastvorenih mineralnih materija u vodi.
Ipak, ni jedna vrednost, jedan mineral ili podatak o dubini sami za sebe ne mogu da nam ispričaju celu priču. Tek zajedno sa poreklom i prirodnim okruženjem dobijaju pravi kontekst.
Šta se krije stotinama metara ispod nas?
Veliki deo tog procesa odvija se daleko od našeg pogleda.
Duboko ispod površine mogu da postoje podzemni sistemi prirodno zaštićeni od neposrednih uticaja sa površine slojevima koji ih okružuju.
Zato je podatak o dubini važan tek kada znamo u kakvom se prirodnom okruženju voda nalazi.
Jedan takav prirodno zaštićen arteški sistem nalazi se u Banji Vrujci, na dubini od 605 metara, odakle dolazi VODAVODA.
Voda iz ovog sistema ima svoj prirodni mineralni sastav, u kojem su prisutni, između ostalog, kalcijum, magnezijum i natrijum.
Tih 605 metara nisu sami po sebi dokaz kvaliteta. Ali jesu važan podatak o poreklu vode i prirodnom okruženju u kojem se nalazi.
Dve čaše sada više ne izgledaju sasvim isto.
Vratimo se onim dvema čašama sa početka.
Na stolu i dalje izgledaju isto.
Promenilo se samo ono što znamo o njima.
Možda je upravo to najzanimljivije kod stvari koje su nam toliko bliske da ih više i ne primećujemo. Ponekad je dovoljno da postavimo jedno jednostavno pitanje da bismo iza nečega sasvim svakodnevnog otkrili mnogo više.
Odgovor ne mora da nam kaže šta treba da izaberemo.
Može samo da nam pomogne da bolje razumemo ono što biramo.
VODAVODA
IZ DUBINE. IZVOR SKLADA.