- Miholjske zadušnice obeležavaju se prve subote pre Miholjdana, kao jesenje zadušnice u srpskom narodu.
- Etnolog Snežana Ašanin kaže da je iznošenje hrane na groblje pogrešno, a da se nose samo sveća, vino i žito.
Danas se obeležavaju Miholjske zadušnice, a za ovaj dan vezani su mnogi stari običaji koji se i dalje poštuju. Miholjske zadušnice padaju uvek u prvu subotu pre Miholjdana, a u narodu su poznate kao jesenje zadušnice.
- U srpskom narodu postoje običaji da se na Zadušnice izlazi na grobove predaka i iznosi hrana. To je jako pogrešno, ali je to toliko ukorenjeno u srpskoj kulturi pa su i sveštenici prećutno reagovali na ovu pojavu. Ono što jedino potrebno odneti na grobove jesu sveća, vino i žito koje se prinosi za žrtve preminulih - rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.
Ona dodaje da se na Zadušnice pšenica nosi u crkvu, u kojoj će sveštenik da osvešta, prelije vinom koje je simbol Hristove krvi i naravno neophodna je upaljena sveća koja je simbol večne svetlosti za naše preminule.
- Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodnu poznato kao koljivo koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života i upravo to je taj beskrajni krug - kaže etnolog.
Osim Miholjskih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne - u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske zadušnice.
(RINA/MONDO)
BONUS VIDEO: