- U Versaju je usvojena odluka da se prestupna sekunda trajno ukine od 20. maja 2027. godine, bez novih korekcija do tada.
- Razlog su problemi koje je ta praksa pravila u digitalnim sistemima, od servera i data-centara do berzi i GPS-a.
Međunarodna zajednica naučnika, diplomata i stručnjaka za metrologiju donela je na konferenciji u Versaju istorijsku odluku o trajnom ukidanju takozvane "prestupne sekunde" od 20. maja 2027. godine. Kako je izglasano da se do stupanja novih pravila na snagu ne primenjuju nikakve dodatne korekcije, to u praksi znači da je era povremenog veštačkog podešavanja svetskih satova završena odmah.
Odluka je usvojena glasanjem na 28. Generalnoj konferenciji za tegove i mere, čime je stavljena tačka na višedecenijski problem modernog digitalnog doba.
"Posle 30 godina rasprava, spremni smo", poručio je Noel Dimark, naučnik Nacionalnog centra za naučna istraživanja Francuske (CNRS), neposredno uoči istorijskog izjašnjavanja.
Zašto je prestupna sekunda postala tehnološka noćna mora?
Koordinisano svetsko vreme (UTC) predstavlja globalni temelj modernog društva. Na njega se oslanjaju računarski sistemi, pametni telefoni, sateliti, telekomunikacije, berze i navigacioni sistemi poput GPS-a. Ovaj standard računa se na osnovu proseka atomskih satova raspoređenih širom planete, a procesom upravlja Međunarodni biro za tegove i mere (BIPM).
Međutim, planeta Zemlja ne rotira savršeno ujednačenom brzinom, zbog čega astronomski dan ne traje uvek u mikrosekundu tačno 24 časa. Kako bi se razlika između kretanja planete i besprekorno preciznih atomskih satova držala unutar okvira od jedne sekunde, 1972. godine uvedena je prestupna sekunda.
Od tog trenutka do danas uneto je ukupno 27 korekcija - poslednji put 31. decembra 2016. godine. Ipak, praksa koja je zamišljena kao elegantno rešenje počela je da stvara ogromne probleme u modernom dobu, izazivajući padove servera, krahove data-centara i zastoje na berzama.
Strah od "negativne sekunde" ubrzao glasanje
Pritisak da se sistem promeni naglo je porastao sredinom prošle decenije, kada je primećeno da je Zemljina rotacija počela blago da se ubrzava. To je pred naučnike i IT sektor stavilo scenario koji nikada ranije nije primenjen - mogućnost uvođenja "negativne prestupne sekunde", odnosno oduzimanja jedne sekunde sa satova.
Stručnjaci su upozoravali da bi prinudno vraćanje vremena unazad moglo da izazove nepredvidive padove globalne infrastrukture, jer većina softverskih sistema jednostavno nije projektovana za takav skok.
Nik Stamatakos, šef Odeljenja za orijentaciju Zemlje pri Američkoj pomorskoj opservatoriji (instituciji koja upravlja sistemom GPS), istakao je da je upravo izbegavanje negativne sekunde bilo jedan od prelomnih argumenata za konačno ukidanje dosadašnjeg modela.
Šta sledi i da li nam preti "prestupni sat"?
Prema novousvojenom planu, dozvoljeno odstupanje između koordinisanog svetskog vremena i prirodne rotacije Zemlje ostaviće se da se postepeno povećava. Umesto čestih i rizičnih ubacivanja sekundi, naučnici predviđaju da bi se tek u dalekoj budućnosti mogla uvesti krupnija korekcija — takozvani "prestupni sat".
Ipak, prema trenutnim proračunima, takva mera neće biti potrebna najmanje u narednih hiljadu godina.
Za svakodnevni život građana ova odluka neće doneti vidljive promene, a pametni telefoni i računari nastaviće da rade uobičajeno. Sa druge strane, globalni tehnološki sektor dobio je trajno rasterećenje od sistemskih grešaka, iako ovaj potez u simboličkom smislu označava formalno odvajanje zvaničnog merenja vremena od prirodnog, kosmičkog ritma po kojem je čovečanstvo vekovima živelo.
BONUS VIDEO: