„Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate više da se brinete za svoje živote, koji više ne postoje. Zato, napred u slavu! Za čast otadžbine i za čast Beograda!”
Te reči majora Dragutina Gavrilovića, upućene braniocima Beograda 7. oktobra 1915. godine, ostale su upamćene kao simbol odlučnosti srpskog vojnika da ne uzmakne pred nadmoćnijim neprijateljem kada su u pitanju čast, sloboda i otadžbina. To nije bio samo poziv na borbu. To je bila poruka generacijama koje dolaze da postoje vrednosti koje se ne mere cenom života, već spremnošću da se za njih stane i onda kada se čini da su sve mogućnosti iscrpljene.
Žrtva tih ljudi obavezala nas je da čuvamo svoju državu, pamtimo svoju istoriju i ne dozvolimo da o našoj sudbini odlučuju drugi. Jer, kada jedan narod ne mogu da pokore spolja, uvek postoje pokušaji da ga oslabe iznutra. Da ga udalje od njegovih korena, da mu poljuljaju veru u sopstvenu prošlost, da ga ubede da treba da se stidi svojih predaka, svoje tradicije i svoje borbe za opstanak. Da mu objasne da istoriju treba da posmatra tuđim očima i da sopstvene nacionalne interese podredi tuđim očekivanjima.
A upravo se na tim pitanjima, na odnosu prema istoriji, veri, tradiciji i nacionalnom identitetu, vidi koliko je jedan narod spreman da sačuva sebe i koliko je spreman da se bori za pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti.
U protekle dve godine Srbija se suočila s dubokim unutrašnjim podelama, političkim sukobima i pritiscima koji su otvorili brojna pitanja o pravcu kojim naša zemlja treba da ide. U takvim okolnostima politička borba prestaje da bude samo pitanje programa, funkcija i dnevne politike. Ona postaje i pitanje lične izdržljivosti, odgovornosti i spremnosti da se istraje kada udarci dolaze sa različitih strana.
Postoje trenuci kada se od čoveka koji vodi državu ne traži samo da donosi odluke već i da izdrži njihove posledice. Da prihvati odgovornost, da podnese kritike, da se suoči s protivnicima i da, uprkos svemu, odgovori na pitanje šta je ono od čega ne odustaje. A kada je reč o Srbiji, to pitanje ne može da se odvoji od njenog identiteta, istorijskog pamćenja, nacionalnih interesa i prava da sama bira svoj put.
Jer Srbija nije nastala juče. Njenu istoriju ispisivale su generacije koje su se borile da sačuvaju slobodu. Njene granice, njenu državnost i njeno pravo na postojanje nisu oblikovale samo političke odluke već i žrtve ljudi koji su verovali da budućnost njihove dece vredi više od njihovog sopstvenog života. Zato se i danas, u vremenu velikih promena i novih izazova, postavlja pitanje kako sačuvati ono što smo nasledili, a istovremeno obezbediti sigurnost, stabilnost i budućnost generacijama koje dolaze.
Šta radi čovek koji odbija da prihvati da drugi određuju granice njegovih odluka? Kako izgleda borba kada ona traje godinama, kada postaje deo svakodnevice i kada svaki izbor sa sobom nosi političku, ličnu i državnu cenu? I koliko je teško ostati pri svojim uverenjima onda kada je lakše povući se, odustati ili prihvatiti rešenje koje drugi smatraju poželjnim?
Čućete priču o istrajnosti, odgovornosti, odricanju i emocijama koje prate čoveka na mestu na kojem se lične odluke prepliću sa sudbinom države. O pritiscima, političkoj borbi i granicama preko kojih se ne prelazi kada su u pitanju otadžbina, narod i nacionalni interesi.
I o čoveku koji je godinama u središtu političkih događaja, koji je nastavio svoju borbu uprkos brojnim udarcima i koji danas pred građane izlazi s novom političkom odgovornošću, kao nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.
Ekskluzivni gost emisije “Neispričano”, urednice i voditeljke Jelene Pejović, u subotu, 17. oktobra, od 22.15 je Aleksandar Vučić.