- Kiosk K67, simbol svakodnevice u bivšoj Jugoslaviji, ponovo je privukao pažnju zbog svog modularnog dizajna i nostalgije koju budi.
- Osmislio ga je Saša Janez Mehtig 1966. godine, a serijska proizvodnja počela je 1970. u Ljutomeru.
- Na Reditu su ga stranci hvalili, a pojedini primerci danas su obnovljeni u Beogradu i Bruklinu.
Nekada su se u njima kupovale novine, cigarete, stripovi, sladoledi i razne sitnice, a danas su mnogima jedna od najprepoznatljivijih uspomena na život u bivšoj Jugoslaviji. Reč je o kioscima K67, malim montažnim objektima koji su decenijama bili sastavni deo gradskih ulica, trgova i autobuskih stajališta.
Iako su mnogi u međuvremenu uklonjeni ili napušteni, njihov neobičan dizajn i danas privlači pažnju, čak i među ljudima koji nikada nisu živeli na prostoru bivše države.
Legendarni kiosk osmislio je 1966. godine slovenački arhitekta i industrijski dizajner Saša Janez Mehtig. Njegova posebnost bila je modularna konstrukcija, koja je omogućavala povezivanje pojedinačnih jedinica u veće celine, u zavisnosti od potreba korisnika.
Izrađivao se od ojačanog poliestera, uz metalne i staklene delove, a mogao je da se koristi za različite trgovinske i uslužne delatnosti.
Projekat je patentiran 1967. godine, dok je serijska proizvodnja počela 1970. u slovenačkom Ljutomeru.
Kiosci su se proširili i izvan granica Jugoslavije, a njihov dizajn privukao je pažnju njujorškog Muzeja moderne umetnosti (MoMA), u čijoj se zbirci danas nalazi i K67.
Stranci oduševljeni jugoslovenskim kioskom
Upravo je fotografija ovog kioska izazvala zanimljivu raspravu na društvenoj mreži Redit, gde je jedan korisnik podsetio na njegovu istoriju.
"Ulični kiosk (Jugoslavija, 1966). Kiosk K67 kultni je primer modularne urbane arhitekture koji je 1966. godine projektovao slovenački arhitekta Saša Mehtig, a mogao se pronaći širom bivše Jugoslavije i izvan njenih granica", napisao je autor objave.
Fotografija je izazvala oduševljenje među korisnicima, a pojedini su priznali da bi ovakve kioske rado videli i u svojim gradovima.
"Molim vas, želim da ih vidim širom sveta", napisao je jedan komentator.
Međutim, ubrzo mu je odgovorio drugi korisnik koji očigledno nije delio njegovo oduševljenje.
"Veruj mi, ne želiš. U njima je užasno raditi", poručio je.
Dizajn kioska posebno je oduševio još jednog učesnika rasprave, koji se zapitao da li ovi objekti i dalje postoje.
"Dođavola, zar još postoje? Izgledaju neverovatno", napisao je.
Na njegovo pitanje ubrzo su stigli odgovori.
Jedan korisnik otkrio je da su pojedini primerci nedavno dobili novu namenu u Beogradu.
"Nekoliko ih je obnovljeno i pretvoreno u male kafiće pre samo nekoliko meseci u Beogradu", napisao je.
Jugoslovenski kiosk stigao čak do Bruklina
Posebno zanimljiv komentar stigao je od korisnika iz Sjedinjenih Američkih Država, koji je otkrio da se jedan obnovljeni kiosk K67 nalazi u Bruklinu.
"Jedan se nalazi ovde u Bruklinu, u Domino parku. Uvezen je i obnovljen. Pošto ne dolazim iz dela sveta iz kojeg potiče, bilo mi je zanimljivo da ga vidim, a zatim istražim na internetu kako bih saznao više o tim kioscima. Voleo bih da ovakvi modularni gradski objekti postoje svuda", napisao je.
Drugi komentator potvrdio je da kiosci nisu potpuno nestali, ali je upozorio da mnogi preostali primerci nisu u dobrom stanju.
"Još postoje, ali uglavnom su u lošem stanju ili su na nekim mestima jednostavno napušteni", naveo je.
Iako su nekima zanimljivi prvenstveno zbog dizajna, za ljude koji su odrasli u bivšoj Jugoslaviji ovi kiosci imaju i sentimentalnu vrednost.
Jedan učesnik rasprave prisetio se školskih dana krajem osamdesetih godina prošlog veka.
"Sećam se da su krajem osamdesetih, preko puta moje osnovne škole, u njima prodavali grickalice i stripove", napisao je.
Kako je nastao čuveni kiosk K67?
Jedan korisnik osvrnuo se i na video-snimak na Jutjubu koji objašnjava istoriju ovog kioska.
"Na Jutjubu postoji prilično dobar video o kiosku K67. Jedina 'greška' u videu istaknuta je u prvom komentaru: kiosk nije bio zamišljen kao zamena za prodavnice, već jednostavno kao čvrst kiosk koji je jeftin za proizvodnju i izuzetno jednostavan za opremanje i prilagođavanje različitim potrebama. Bili su svuda po bivšoj Jugoslaviji", objasnio je.
Još jedan korisnik osvrnuo se na početke proizvodnje i veliku potražnju za ovim montažnim objektima.
Istakao je da projekat nije odmah nakon nastanka ušao u serijsku proizvodnju.
"Idejno rešenje nastalo je 1966. ili 1967. godine. Proizvodnja je počela kasnije. Inače, Poljaci imaju svoju verziju jer je potražnja bila toliko velika da u bivšoj Jugoslaviji nisu mogli da proizvedu dovoljan broj", napisao je.
Kiosk K67 zaista je bio prisutan i u Poljskoj, gde se pojavio lokalno proizvedeni model Kami, nastao po uzoru na njegov dizajn.
Tokom godina različite verzije kioska koristile su se kao prodajna mesta, informativni punktovi i mali uslužni prostori.
U Beogradu jedan pretvoren u roštiljnicu
Da ovi kiosci ni danas nisu izgubili upotrebnu vrednost, pokazuje i komentar korisnika koji je opisao jedan primerak u Beogradu.
"U Beogradu, na poslednjoj stanici linije javnog prevoza broj 16, nalazi se ovaj kiosk sastavljen od dva dela, koji je pretvoren u roštiljnicu. Mogu da kažem da je taj roštilj izuzetnog ukusa", napisao je.
Kiosk K67 tako je od nekadašnjeg svakodnevnog prizora na ulicama Jugoslavije postao prepoznatljiv primer industrijskog dizajna, koji danas privlači pažnju ljubitelja arhitekture širom sveta.
Njegov izgled, praktičnost i mogućnost prilagođavanja različitim namenama omogućili su mu da opstane i decenijama nakon što je prvi put predstavljen javnosti.
BONUS VIDEO:
(Dnevno.hr/Mondo)