- Katastar će od 1. maja 2028. brisati iz evidencije držaoce koji nisu upisani kao vlasnici nepokretnosti.
- Stotine hiljada građana imaju zemljište i kuće bez urednih papira, pa će morati da dokazuju vlasništvo ili rizikuju dugotrajne sporove.
U Srbiji se dedovina prenosi s kolena na koleno, ali neretko bez ijednog papira. Međutim, kada dođe trenutak da se plac podeli, proda deo zemljišta ili podigne kredit, stvarni život surovo se suoči s birokratijom.
Katastar će od 1. maja 2028. godine automatski brisati iz evidencije lica koja su upisana kao držaoci, ali ne i kao vlasnici nepokretnosti.
Kupovina placeva "na reč" pre više od četiri decenije ostavila je stotine hiljada građana u Srbiji bez zvanično upisanog prava svojine u katastru.
Iako su zemlju pošteno platili i faktički je koriste, problem se pojavljuje tek kada pokušaju da je prodaju ili kada dođe do spora oko međe.
Ovaj imovinskopravni problem blokira i građevinske investicije, jer investitori godinama ne mogu da započnu gradnju, dok se postupak upisa prava svojine pretvara u dugotrajnu borbu s propisima.
Konsultantkinja za ulaganja u nekretnine u beogradskoj kompaniji "Etagi kom" Jovana Stojadinović ukazuje na primer Tošinog bunara, odnosno plana detaljne regulacije za područje namenjeno javnoj upotrebi, na kojem postoje držaoci koji su predali prijave u okviru postupka "Svoj na svome", imaju okućnice, žive ili koriste objekte u druge svrhe.
"Po njihovom iseljenju, odnosno kada rešimo i to pitanje, ostaje problem u vezi s tim kako će grad ili država opredeliti taj deo parcele za javnu namenu", navodi Stojadinovićeva.
Jedinstvo nepokretnosti
Za legalnu gradnju neophodno je rešiti imovinsko-pravne odnose na zemljištu, ali proces usporavaju i neusklađeni urbanistički planovi.
Kako bi rešila dugogodišnji problem građana koji poseduju kuće, ali nemaju uređeno pravo svojine na zemljištu ispod njih, država nastoji da objekte i parcele poveže primenom principa jedinstva nepokretnosti.
Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić izjavio je da je zakonodavac propisao rok od pet godina za formiranje zemljišta za redovnu upotrebu objekata.
"Reč je o porodičnim stambenim objektima. Najbolji i najjednostavniji slučaj za rešavanje jeste kada je nosilac prava na objektu ujedno i nosilac prava na zemljištu. Postoje i slučajevi u kojima se, pod određenim uslovima, objekat može upisati i kada je reč o javnoj svojini", ukazuje Milić.
Rok se približava
Stotine hiljada građana i dalje veruje da imaju vremena i da niko ne može da im oduzme ono što koriste generacijama. Međutim, rok se približava. Željko Simić iz beogradske advokatske kancelarije "Simić" upozorava na posledice neuređenog vlasništva.
"Ako građani do 1. maja 2028. godine, što je zakonom određen rok, ne učine ono što je potrebno i ne steknu pravo svojine, to pravo im neće biti automatski oduzeto, odnosno neće biti sprečeni da ga dokazuju u sudskim postupcima. Međutim, svi koji su upisani kao držaoci biće brisani po sili zakona, a stanje će biti vraćeno na prethodno zemljišnoknjižno stanje", navodi Simić.
Dodaje da će umesto njih, kao držalac biće evidentiran prethodni nesporni vlasnik. Teret pronalaženja dokumenata starih i po nekoliko decenija prevelik je za pojedinca, zbog čega se postavlja pitanje uloge državnih institucija u tom procesu.
Advokat Simić ukazuje na to da bi državni organi trebalo da postupaju po službenoj dužnosti.
"Građanima će biti veoma teško da pronađu kupoprodajni ugovor iz 1950. godine, sklopljen između njihovog pradede i prodavca koji je prodao parcelu ili deo zemljišta na kojem je kasnije izgrađen objekat, najčešće porodična kuća", navodi Simić.
Međutim, država, koja je odredila rok, prebacila je na građane teret dokazivanja vlasništva. Ukoliko se prekinuti lanci vlasništva ne povežu na vreme, stotine hiljada ljudi od maja 2028. godine mogle bi da se suoče s dugotrajnim sudskim postupcima - samo da bi dokazali pravo na imovinu koju, kako tvrde, njihove porodice koriste generacijama.
BONUS VIDEO:
(RTS/Mondo)