- Ostavinski postupak se danas pokreće po službenoj dužnosti, a većinu predmeta vode notari; ako nema spora, završavaju se za nekoliko meseci.
- Zakonski naslednik ima pravo na nužni deo, ali ga mora sam tražiti, dok briga o roditeljima ne donosi veći udeo u imovini.
- Testament je lako oboriv, ugovor o doživotnom izdržavanju ima najjaču pravnu snagu, a dugovi se nasleđuju samo do vrednosti nasledstva.
Pitanje podela imovine nakon smrti roditelja ili rođaka jedan je od najčešćih uzroka višegodišnjih porodičnih svađa i sudskih sporova u Srbiji.
Gostujući u emisij na TV Prva, advokat Nikola Panjković detaljno je objasnio pravila naslednog prava, odgovorio na pitanje da li zapostavljeno dete ima pravo na svoj deo, i otkrio koji pravni akt ima najjaču pravnu snagu u praksi.
Ostavinski postupak ide po službenoj dužnosti
Govoreći o prvim koracima nakon smrtnog slučaja, stručnjak ističe da građani više ne moraju sami da podnose tužbe i zahteve sudovima.
"Poslednjih godina ostavinski postupci se pokreću automatski, po službenoj dužnosti. Matična služba šalje podatke sudu, a skoro 99 odsto svih ostavinskih predmeta u Srbiji danas sprovode javni beležnici (notari). Ukoliko nema spornih činjenica među naslednicima, postupci se završavaju u roku od par meseci. Sudovima su ostali samo predmeti izuzetno velike vrednosti ili slučajevi sa inostranim elementom", objasnio je advokat Nikola Panjković.
On dodaje da u slučajevima kada je neko preminuo pre 15 ili 20 godina a ostavina nije urađena, naslednici mogu sami besplatno popuniti obrazac u sudu bez angažovanja advokata.
Jedno dete dobilo sve, a drugo ništa
Jedna od najčešćih situacija u praksi jeste odluka roditelja da imovinu u celosti ostavi samo jednom potomku.
"Svaki zakonski naslednik ima pravo na svoj nužni deo. U prvom naslednom redu (koji čine deca i supružnik), nužni deo iznosi polovinu zakonskog dela. Dakle, ako bi vam po zakonu pripala polovina kuće, vaš nužni deo je jedna četvrtina. Međutim, važno je znati da vam nužni deo neće 'pasti sa neba', notar i sud ne paze na to po službenoj dužnosti. Oštećeno dete mora samo istaknuti zahtev, koji se najčešće isplaćuje u novcu. Ako naslednik odbije isplatu, presuda se izvršava plenidbom novca sa računa ili prodajom imovine", naglasio je advokat Nikola Panjković.
Zabluda o brzi o roditeljima
Mnogi naslednici veruju da im zbog toga što su negovali bolesne roditelje pripada veći deo imovine u odnosu na brata ili sestru koji žive u inostranstvu.
"To je najveća zabluda u našem narodu. Zakon brigu o roditelju tretira kao moralnu obavezu i ne priznaje je kao olakšavajuću okolnost za dobijanje većeg dela imovine. Jedini izuzetak jeste ukoliko je to dete ulagalo sopstveni novac, nadogradilo sprat na porodičnoj kući. U tom slučaju, naslednik mora izričito zahtevati izuzimanje tog dela iz ostavinske kako ga drugi naslednici ne bi delili", podvukao je advokat Nikola Panjković.
Zašto je testament najslabiji?
Kada je reč o načinu raspolaganja imovinom za života, advokat pravi jasnu razliku između ugovora i testamenta.
"Testament je u praksi najslabiji pravni akt. On je lako promenljiv za života, stupa na snagu tek posle smrti i najčešće pada na sudu zbog nedostatka forme ili sumnje u duševno zdravlje ostavioca. Sa druge strane, ugovor o doživotnom izdržavanju je najjači pravni akt. Kod njega nema povrede nužnog dela i imovina uopšte ne ulazi u ostavinsku masu. Ukoliko je zaključen uz nalaz neuropsihijatra pred notarom, ovaj ugovor je gotovo nemoguće oboriti na sudu", objasnio je advokat Nikola Panjković.
Nasleđivanje dugova i zabluda o vanbračnim partnerima
Advokat je razrešio i dve važne nedoumice koje često zbunjuju građane.
"Dugovi pokojnika se nasleđuju, ali isključivo do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako nasledite imovinu od 10.000 evra, a dug je 30.000 evra, odgovarate samo do iznosa od 10.000 evra. Takođe, vanbračni partner po Zakonu o nasleđivanju nije zakonski naslednik. Bez obzira što je zajednica trajala 30 godina, vanbračni partner ne nasleđuje automatski ništa i mora u parnici dokazivati svoja ulaganja", zaključio je advokat Nikola Panjković.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)