- Petar Blagojević se smatra prvim srpskim vampirom, a austrijska štampa je još 1725. objavila ozbiljan izveštaj o njegovom navodnom povampirenju u Kisiljevu.
- Posle misterioznih smrti i tvrdnji meštana da im se ukazivao, grob je otvoren, telo probodeno kolcem i spaljeno, uz strah koji je vladao u selu.
Petar Blagojević ostao je upamćen kao prvi srpski vampir, jer se, prema verovanju, povampirio pre Save Savanovića. Za razliku od Savanovića, o kome svedoče pretežno književna dela, o Blagojeviću postoje i konkretniji zapisi – austrijska štampa je 1725. godine objavila izveštaj u kojem se krajnje ozbiljno govori o pojavi vampira u Srbiji.
Pretraga pak pokazuje da je u austrijskim izvorima Petar Blagojević (Peter Plogojowitz) zabeležen kao seljak iz Srbije, za kojeg se vezuje legenda da je posle smrti postao vampir.
Navodi se da je živeo je u 18. veku u selu Kisilova (današnje Kisiljevo), u severnijem delu centralne Srbije, koja je tada bila deo austrijskog carstva (od 1718. do 1739).
Nakon smrti Petra Blagojevića, ljudi u ovom kraju počeli su posle kratke i misteriozne bolesti da umiru. Nastala je sumnja da se Petar povampirio.
Na samrtnoj postelji mnogi su tvrdili da im se umrli Blagojević u noći ukazivao i da ih je davio. Njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja, rekavši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći svoje opanke.
Najzad, dva meseca po ukopu, u junu 1725. godine, otvoren je Blagojevićev grob, telo mu navodno nije trulilo, a na usnama je imao svežu krv.
Meštani su proboli kolac kroz njegovo telo i spalili ga. Odgovorni službenik austrijske uprave bio je protiv toga, ali je pristao zbog velikog straha koji je vladao među stanovništvom.
Izveštaj Frombalda, carskog načelnika Gradištanske oblasti, objavljen je potom u bečkom časopisu Wienerisches Diarium i spada u prva pominjanja vampirizma u Evropi i svetu.
Prema rečima zvonara crkve u Kisiljevi Borislava Dragojevića, posle Perine smrti austrijska vojna uprava poslala je komisiju da ispita da li vampiri u Srbiji postoje i da li se razvila epidemija vampira.
U galeriji pogledajte fotografije vodenice Save Savanovića:
"Otvarali su grobove ljudi za koje se pričalo da su se povampirili. Austrijski komesari su naredili spaljivanje svih leševa koji su delovali živo, a od tada u selu postoji kletva: 'Dabogda te Pera posetio!'", rekao je Dragojević novinarima.
Pored Blagojevića, austrijski izvori, iz tog vremena – baš nekako oko 1825, pominju i još jednog Srbina neobičnog imena Arnold Paol (Arnold Paole). Biće, ipak, da je kod austrijskih činovnika tog vremena važilo pravilo: piši nemački da te ceo svet razume, pa je Pavle, po nadimku "Arnaut" postao Paole.
Pavle, hajduk i vojnik najamnik, kazuju bečki izvori, imao je bliski susret sa vampirom u Grčkoj, odakle je i doneo zarazu.
On je, navodno, ubio vampira ali se posle toga osećao loše i ubrzo je umro u selu pokraj Svilajnca, posle čega su krenuli napadi vampira u tom kraju.
Pavle je doživeo Petrovu sudbinu – telo mu ekshumirano (od strane vlasti) i probodeno glogovim kocem, a carski činovnici su sve to pedantno zabeležili i prosledili u, kako se tada govorilo, Vienu.
Oba slučaja opisana su u austrijskim medijima i postali su deo "vampirske manije" i u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj.
I na tome se završila svetska storija o srpskim vampirima pošto im je docnije, voljom jednog Irca, slavu preuzeo komšija, knez Cepeš. Sve dok se nije urušila vodenica u Zarožju.
Mada, iskreno govoreći, nije ni mali uspeh za Peru, Pavla i Savu da uđu u Vikipediju i tu opstanu ne samo pored pomenutog komšije iz Rumunije nego i uz modernu konkurenciju koju glumi Megan Foks.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)