Evropski sud za ljudska prava osudio je Bosnu i Hercegovinu zbog lošeg tretmana kome su, zbog njihove etničke pripadnosti, bila podvrgnuta četvorica zatvorenika osuđena zbog ratnih zločina.
Evropski sud za ljudska prava osudio je Bosnu i Hercegovinu zbog lošeg tretmana kome su, zbog njihove etničke pripadnosti, bila podvrgnuta četvorica zatvorenika osuđena zbog ratnih zločina.
Četvorica podnosilaca tužbe - bosanski Srbi Milorad Rodić, Vlastimir Pušara i Zoran Knežević, i bosanski Hrvat Ivan Baković, bili su zatvorenici u centralnomn zatvoru u Zenici u periodu 2004-2005. zbog ratnih zločina počinjenih nad Muslimanima tokom rata u BiH.
Oni su podneli tužbu tvrdeći da su u tom zatvoru, u kome su 90 odsto zatvorenika Bošnjaci, bili progonjeni i da su bili meta nasilja ostalih zatvorenika i napada motivisanih njihovom etničkom pripadnošću.
U junu 2005. oni su počeli štrajk glađu kako bi privukli pažnju javnosti na situcaiju u kojoj su. Bili su stavljeni u izolaciju koja je trajala 20 dana a o tvrdnjama da su bili izloženi napadima otvorena je istraga.
Posle naredbe nadležnog ministarstva, sva četvorica su bili iz razloga bezbednosti prebačeni u jedan zatvor u Republici Srpskoj, ali su odatle prebačeni u Mostar, u Federaciji BiH.
Sudije suda u Strazburu su u svojoj odluci podsetile da su, "kada se radi o zločinima počinjenim" tokom rata, "međuetnički odnosi uvek napeti i da su nasilni incidenti motivisani etničkim elementima još relativno česti".
Ističući da je držanje podnosilaca čalbe u Zenici "predstavljalo težak rizik za njihov fizicki integritet", sud je jednoglasno zakljucio da se radi o kršenju clana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje nehuman ili degradirajući tretman.
Sud je četvorici zatvorenika dodelio ukupno 14.000 evra za pretrpljenu moralnu štetu.
(Beta)
Četvorica podnosilaca tužbe - bosanski Srbi Milorad Rodić, Vlastimir Pušara i Zoran Knežević, i bosanski Hrvat Ivan Baković, bili su zatvorenici u centralnomn zatvoru u Zenici u periodu 2004-2005. zbog ratnih zločina počinjenih nad Muslimanima tokom rata u BiH.
Oni su podneli tužbu tvrdeći da su u tom zatvoru, u kome su 90 odsto zatvorenika Bošnjaci, bili progonjeni i da su bili meta nasilja ostalih zatvorenika i napada motivisanih njihovom etničkom pripadnošću.
U junu 2005. oni su počeli štrajk glađu kako bi privukli pažnju javnosti na situcaiju u kojoj su. Bili su stavljeni u izolaciju koja je trajala 20 dana a o tvrdnjama da su bili izloženi napadima otvorena je istraga.
Posle naredbe nadležnog ministarstva, sva četvorica su bili iz razloga bezbednosti prebačeni u jedan zatvor u Republici Srpskoj, ali su odatle prebačeni u Mostar, u Federaciji BiH.
Sudije suda u Strazburu su u svojoj odluci podsetile da su, "kada se radi o zločinima počinjenim" tokom rata, "međuetnički odnosi uvek napeti i da su nasilni incidenti motivisani etničkim elementima još relativno česti".
Ističući da je držanje podnosilaca čalbe u Zenici "predstavljalo težak rizik za njihov fizicki integritet", sud je jednoglasno zakljucio da se radi o kršenju clana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje nehuman ili degradirajući tretman.
Sud je četvorici zatvorenika dodelio ukupno 14.000 evra za pretrpljenu moralnu štetu.
(Beta)
