"Mom sinu je bilo samo 14 godina kad je otišao na neko predavanje o jogi. Upoznao je neku stariju ženu, primetila sam da se povlači u sebe, često je odlazio na njihove sastanke. Otišao je potom u Italiju, već je bio punoletan kad mi je e-poštom došla njegova poruka: 'Idem sada i neću se vratiti. To je moja porodica'. Sada znam da u toj sekti radi kao rob, za 100 evra džeparca, nema ni zdravstveno osiguranje, uzeli su mu pasoš. Mom sinu su isprali mozak i ja ga ne mogu vratiti..."

Tako zvuči priča jedne od hrvatskih majki koje nisu uspele da izvuku svoje dete iz verske sekte, a u Hrvatskoj ih deluje čak 800!

Većina je, kažu nam stručnjaci, vrlo benigna, ali je deo njih opasan i destruktivan, toliko da mlade teraju i na samoubistvo.

Rusi zabranjuju Jehovine svedoke

Oni koji su imali dodira sa sektama tvrde da je mnogima u interesu da veruju kako sekte ne postoje, kao i da je to najveća zabluda modernog društva.

Sekta je mala grupa ljudi koja deli verska uverenja. Tvrde da jedino oni imaju ispravan pogled na svet, čime se izoluju od drugih. Uvereni da jedino s istomišljenicima imaju o čemu da razgovaraju, odriču se porodice i prijatelja te se posvećuju svom novom životu, piše Express.hr.

Najveći neprijatelj su satanističke sekte

Kako se katoličanstvo u Hrvatskoj smatra nacionalnom verom, najveći su neprijatelj satanističke sekte.

U većini slučajeva je reč o grupi nadobudnih adolescenata koji žele da budu drugačiji. Međutim, u rukama poremećenih pojedinaca, priča više nije bezazlena.

Red vukodlaka i Vatra pakla "love duše" po Srbiji?

Uprkos svemu, Hrvatska još kaska za Evropom. Hrvatsko zakonodavstvo i društveni sastav ne prepoznaju žrtvu sekti, a žrtva se nema kome požaliti.

Međutim, zato postoji Centar za informiranje o sektama i kultovima. U Hrvatskom CISK-u žrtvama sekti i članovima njihovih porodica pomaže kako da se nose s takvim problemom.

Upozoravaju da velike svetske sekte svoje ogranke imaju i u Hrvatskoj, samo što ih sastav ovdje ne prepoznaje.

Velik problem su i one sekte koje svoje članove vode u inostranstvo gde služe kao roblje.

Budući da u Hrvatskoj nema evidencije takvih slučajeva, ne zna se o kojem broju žrtava je reč.

Nadalje, velik je problem i činjenica da policija ne može preduzeti ništa ako se sekti priključio punoletan mladi čovek koji tvrdi da je to njegov izbor.

Takva je priča jedne gospođe iz Zagreba. Njen sin je s prvim danom punoletstva otišao u komunu u inostranstvu.

"Radi na crno, kao roblje. Daju mu mesečno 100 evra džeparca jer, između ostalog, organizuje kurseve i seminare iste te joge kojom se on bavi. Tamo se, prema njihovim običajima, venčao sa ženom iz Engleske koja je od njega starija 13 godina. Isprali su mu mozak jer on ne zna za odgovornost prema sebi ni prema drugima. On ne živi u stvarnosti. Bila sam šokirana njegovom odlukom da bira takvo postojanje, ali ja kao roditelj ne mogu živeti njegov život."

ŠOKANTNO! Kako decu teraju na samoubistva

Kaže da je slučaj prijavila policiji, ali da ništa nije uspela da postigne.

"Čak sam otišla tu u Zagrebu na razgovor kod voditelja sekte, nadajući se da ću ga uveriti da pusti moje dete i pošalje ga kući, ali me je on tokom razgovora pokušao vrbovati. Zastrašujuće", zgrožena je majka kojoj više ništa nije preostalo.

Zato je bio lak plen, a prema hrvatskim zakonima, činjenica da je punoletan onemogućuje da išta promeni.

Stara priča o Crnoj Ruži

Priča o Crnoj ruži proširila se u drugoj polovinu ‘80-ih. Sve je počelo nakon samoubistva jedne devojčice iz ugledne porodice u Dugom Selu.

Danas se veruje da je širenjem priče o Crnoj ruži upravljala ondašnja jugoslavenska obaveštajna služba, koja je želela skrenuti pažnju javnosti s tadašnjih društvenih i političkih promena u zemlji.

U javnosti, naročito u Zagrebu, proširila se prava paranoja, pa su zabeleženi i fizički napadi na mlade koji su bili odeveni u crno, na subkulturnu grupu takozvanih darkera, koji sa sektama nisu imali nikakve veze.

U čitavu priču je uvučen i pokojni Željko Malnar, koji je tada u Dugom Selu držao kafić Garudu, nazvan po hinduističkom božanstvu. Počela je da kruži priča da se tamo okupljaju članovi Crne ruže, a Malnar je zbog svega imao gomilu problema.

Priča kako je prvi članak o njegovoj povezanosti s Crnom ružom izašao u sarajevskim novinama. A potom su krenule glasine da su članovi te sekte satanisti, da se okupljaju na grobljima, okreću krstove, da otimaju devojke kako bi ih žrtvovali Satani, da se ubijaju…

S pričama o samoubistvima fama o Crnoj ruži je eskalirala, a gotovo svi koji su se odevali u crnu odeću bili su društveno odbačeni kao mogući članovi tog supertajnog društva o kojem su svi sve znali.

Bilo je govora čak i o tome da vođe sekte na mladima iskušavaju novu drogu kojom im oduzimaju volju te mogu uticati na sve odluke, uključujući i odluku o ubistvu ili samoubistvu.

Namerno uvučen u krug sektaštva

Jedan od retkih koji je javno govorio o tome kako se izvukao iz sekte i šta je tamo radio dok je bio član, mladić je koji opisuje kako je crna misa trajala manje od pola sata.

Vodio ju je "sveštenik", koji je i autor crne knjige iz koje je čitao samo njemu razumljive reči.

"Oko nas bile su sveće, a pred nama neko postolje, kao oltar. Svako je trebalo da da deo sebe, kako bi se spalilo u posudici. Bio je to prinos demonu, Satani, koga smo prizivali kako bismo uspeli ostvariti nešto u životu. Ostali su se zarezali i dali krv, a ja deo kose", – prisećao se mladić u jednom od intervjua.

Otvoreno je progovorio o svojim iskustvima koje je stekao kao član satanističke sekte Crna zora kojoj je pristupio kada mu je bilo 16 godina.

"Bio sam laka meta", objašnjava mladić koji je tada, strahujući za svoj život, odlučio da napusti sektu.

Među "duhovnim zajednicama" ima i onih koji se u svom delovanju značajno razlikuju od religioznih kultova i zalažu ideje koje se više tiču seksa ili ishrane nego vere.

Pre 30 godina veliku je sablazan izazvala Komaja, zajednica koju je osmislio Franjo Milićević.

On ima pet žena. Iako postoji percepcija da propagira seks bez ograničenja, svojim sledbenicima nudi, kaže, poznanstvo.

On veruje da u Evropi mnogi građani žive u grupnim brakovima poput njegovog.

"Na početku našeg poligamnog života bila sam ponekad ljubomorna. No kako sam kroz rad na sebi rasla u ljubavi i saosećanju, ljubomora se pretvorila u ljubodarnost. To je reč koju smo stvorili za vrlinu suprotnu ljubomori: to je kad se radujemo ljubavnoj sreći našega bližnjega", ispričala je jedna od žena.

O sektama u Srbiji možete čitati sledeće nedelje na portalu MONDA.

--------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!