Tvrdnju da je Međunarodni sud pravde nenadležan za tužbu koju je 1999. godine Hrvatska podnela protiv tadašnje SRJ zbog navodnog genocida, pravni zastupnici Srbije su pred sudom u Hagu dokazivali činjenicom da je sama Hrvatska u to vreme tvrdila da SRJ nije članica UN.
Tvrdnju da je Međunarodni sud pravde nenadležan za tužbu koju je 1999. godine Hrvatska podnela protiv tadašnje SR Jugoslavije zbog navodnog genocida, pravni zastupnici Srbije su pred sudom u Hagu dokazivali činjenicom da je sama Hrvatska u to vreme tvrdila da SRJ nije članica UN.
Članstvo u UN nužan je uslov za nadležnost Međunarodnog suda pravde, najvišeg suda svetske organicacije.
Glavni pravni zastupnik SRJ, profesor Tibor Varadi naznačio je da je stav Hrvatske da je sud nadležan za njenu tužbu u suprotnosti sa stavom zvaničnog Zagreba između 1992. godine i 2000. godine kada je, "u svakoj prilici", negirao da je SRJ nasledila članstvo u UN od SFRJ.
Insistiranje vlasti Slobodana Miloševića, u istom periodu, da postoji pravni kontinuitet između SFRJ i SRJ i da je SRJ nasledila mesto bivše federacije u svetskoj organizaciji bilo je posledica "pogrešnog i tvrdoglavog" političkog stava, podvukao je Varadi.
On je podsetio da su, posle demokratskih promena 2000. godine, nove vlasti SRJ smesta promenile taj stav i zatražile prijem u UN, te da je u novembru te godine SRJ postala nova članica svetske organizacije.
U osvrtu na tvrdnju Hrvatske da su vlasti SRJ bile umešane u agresiju i genocid u toj zemlji i BiH, Varadi je uzvratio konstatacijom iz jedne presude Haškog tribunala da su oružane snage Hrvatske učestvovale u ratnim sukobima na teritoriji susedne suverene države BiH.
Napominjući da su i Hrvatska i Srbija znatno unapredile odnose od ratnih godina, Varadi je postavio pitanje šta bi dobro donela rasprava o suštini hrvatske tužbe, ukoliko bi se sud oglasio nadležnim.
Kozastupnik Srbije Vladimir Đerić podsetio je da se Međunarodni sud pravde oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv zemalja NATO-a zbog nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, uz obrazloženje da SRJ tada nije bila članica UN.
Ako bi sada odlučio drugačije, "dao bi Srbiji dva različita odgovora na isto pitanje" - da li je SRJ 1999. godine imala pristup Međunarodnom sudu pravde, kao članica UN i potpisnica Konvencije o genocidu ili ne, naglasio je Đerić.
Srbija je završila iznošenje argumenata, a završne reči u petak će dati zastupnici Hrvatske.
Tibor Varadi je prethodno izjavio da je iznenađen stavovima Hrvatske strane pred Međunarodnim sudom pravde jer Zagreb sada barata argumentima koje je svojevremeno iznosio Slobodan Milošević.
Pravni zastupnici Hrvatske kritikovali su, zapravo, Međunarodni sud pravde pred kojim se spor vodi zbog njegove odluke da se oglasi nenadležnim za tužbu koju je protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine podnela Srbija.
Britanski advokati Džejms Kroford i Filip Sends, doveli su u pitanje sve stavove Suda u „NATO slučaju” kada se Sud oglasio nenadležnim pravdajući takvu odluku činjenicom da u vreme podnošenja tužbe SRJ nije bila članica UN, a samim tim nije imala ni mogućnost da bude stranka u sporu pred Sudom.
U razgovoru za "Politiku”dr Varadi kaže da je time Hrvatska stala na pozicije Miloševićeve vlade.
Jugoslavija je, kako je rekla hrvatska delegacija, „na neki način” ostala članica UN, odnosno zemlja vezana međunarodnim ugovorom što je tvrdila i tadašnja vlada (1999), a Hrvatska nije propustila nijednu priliku da se tome žestoko ne protivi.
"To je krupan obrt, za nas donekle neočekivan, isključivo motivisan potrebama spora jer su očigledno svesni toga da bi stavovi Suda u „NATO sporu” išli u korist Srbije. Ja sam očekivao da će tražiti neki način da se usaglasi odluka u „NATO slučaju” sa njihovim dosadašnjim zahtevima. Međutim, oni su direktno napali tu odluku jer izgleda nisu imali izbora.
Nadam se da će Sud ostati na svom ranijem stanovištu da Jugoslavija nije bila članica UN. Bilo bi malo neobično da nema nadležnosti ako je Srbija tužilac, a ima ako je Srbija tužena strana.
Odgovarajući na pitanje koliko ima istine u hrvatskom argumentu da bi Srbija bila u težem položaju da je Milošević eventualno osuđen u Haškom tribunalu, Varadi kaže :"To je zanimljiva izjava, ali ja ne verujem da bi bilo šta bilo drugačije. To je samo hipoteza i nagađanje".
Na pitanje - kada se očekuje odluka suda- dr Varadi kaže:"Logično bi bilo na jesen.
Ako se oglasi nenadležnim to je kraj serije sporova pred ovim sudom. Ako bi se oglasio nadležnim, onda bi pozvao Srbiju da opdgovori na tružbu Hrvatske i to bi bilo istovremeno šansa da se podigne i protivoptužba. Rsprava bi u tom slučaju najranije mogla da počne za godinu, možda dve", kaže Varadi.
(agencije/MONDO)
Članstvo u UN nužan je uslov za nadležnost Međunarodnog suda pravde, najvišeg suda svetske organicacije.
Glavni pravni zastupnik SRJ, profesor Tibor Varadi naznačio je da je stav Hrvatske da je sud nadležan za njenu tužbu u suprotnosti sa stavom zvaničnog Zagreba između 1992. godine i 2000. godine kada je, "u svakoj prilici", negirao da je SRJ nasledila članstvo u UN od SFRJ.
Insistiranje vlasti Slobodana Miloševića, u istom periodu, da postoji pravni kontinuitet između SFRJ i SRJ i da je SRJ nasledila mesto bivše federacije u svetskoj organizaciji bilo je posledica "pogrešnog i tvrdoglavog" političkog stava, podvukao je Varadi.
On je podsetio da su, posle demokratskih promena 2000. godine, nove vlasti SRJ smesta promenile taj stav i zatražile prijem u UN, te da je u novembru te godine SRJ postala nova članica svetske organizacije.
U osvrtu na tvrdnju Hrvatske da su vlasti SRJ bile umešane u agresiju i genocid u toj zemlji i BiH, Varadi je uzvratio konstatacijom iz jedne presude Haškog tribunala da su oružane snage Hrvatske učestvovale u ratnim sukobima na teritoriji susedne suverene države BiH.
Napominjući da su i Hrvatska i Srbija znatno unapredile odnose od ratnih godina, Varadi je postavio pitanje šta bi dobro donela rasprava o suštini hrvatske tužbe, ukoliko bi se sud oglasio nadležnim.
Kozastupnik Srbije Vladimir Đerić podsetio je da se Međunarodni sud pravde oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv zemalja NATO-a zbog nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, uz obrazloženje da SRJ tada nije bila članica UN.
Ako bi sada odlučio drugačije, "dao bi Srbiji dva različita odgovora na isto pitanje" - da li je SRJ 1999. godine imala pristup Međunarodnom sudu pravde, kao članica UN i potpisnica Konvencije o genocidu ili ne, naglasio je Đerić.
Srbija je završila iznošenje argumenata, a završne reči u petak će dati zastupnici Hrvatske.
Tibor Varadi je prethodno izjavio da je iznenađen stavovima Hrvatske strane pred Međunarodnim sudom pravde jer Zagreb sada barata argumentima koje je svojevremeno iznosio Slobodan Milošević.
Pravni zastupnici Hrvatske kritikovali su, zapravo, Međunarodni sud pravde pred kojim se spor vodi zbog njegove odluke da se oglasi nenadležnim za tužbu koju je protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine podnela Srbija.
Britanski advokati Džejms Kroford i Filip Sends, doveli su u pitanje sve stavove Suda u „NATO slučaju” kada se Sud oglasio nenadležnim pravdajući takvu odluku činjenicom da u vreme podnošenja tužbe SRJ nije bila članica UN, a samim tim nije imala ni mogućnost da bude stranka u sporu pred Sudom.
U razgovoru za "Politiku”dr Varadi kaže da je time Hrvatska stala na pozicije Miloševićeve vlade.
Jugoslavija je, kako je rekla hrvatska delegacija, „na neki način” ostala članica UN, odnosno zemlja vezana međunarodnim ugovorom što je tvrdila i tadašnja vlada (1999), a Hrvatska nije propustila nijednu priliku da se tome žestoko ne protivi.
"To je krupan obrt, za nas donekle neočekivan, isključivo motivisan potrebama spora jer su očigledno svesni toga da bi stavovi Suda u „NATO sporu” išli u korist Srbije. Ja sam očekivao da će tražiti neki način da se usaglasi odluka u „NATO slučaju” sa njihovim dosadašnjim zahtevima. Međutim, oni su direktno napali tu odluku jer izgleda nisu imali izbora.
Nadam se da će Sud ostati na svom ranijem stanovištu da Jugoslavija nije bila članica UN. Bilo bi malo neobično da nema nadležnosti ako je Srbija tužilac, a ima ako je Srbija tužena strana.
Odgovarajući na pitanje koliko ima istine u hrvatskom argumentu da bi Srbija bila u težem položaju da je Milošević eventualno osuđen u Haškom tribunalu, Varadi kaže :"To je zanimljiva izjava, ali ja ne verujem da bi bilo šta bilo drugačije. To je samo hipoteza i nagađanje".
Na pitanje - kada se očekuje odluka suda- dr Varadi kaže:"Logično bi bilo na jesen.
Ako se oglasi nenadležnim to je kraj serije sporova pred ovim sudom. Ako bi se oglasio nadležnim, onda bi pozvao Srbiju da opdgovori na tružbu Hrvatske i to bi bilo istovremeno šansa da se podigne i protivoptužba. Rsprava bi u tom slučaju najranije mogla da počne za godinu, možda dve", kaže Varadi.
(agencije/MONDO)
