Skupština Crne Gore jednoglasno je danas, sa 46 glasova, usvojila Predlog zakona o potvrđivanju Severnoatlantskog ugovora, kojim se obezbeđuju uslovi za pristupanje Crne Gore NATO.
Osim vladajuće koalicije, učlanjenje Crne Gore u NATO podržali su i poslanici Socijaldemokratske partije (SDP), koji su jedini, od opozicionih partija, prisustvovali sednici parlamenta na Cetinju, prenosi RTCG.
Crna Gora: Ulazak u NATO - najbolje za nas
Paralelno sa održavanjem sednice parlamenta, Demokratski front (DF) je organizovao protest zbog odluke da se, mimo referenduma, donese odluka o članstvu Crne Gore u NATO.
Oni su poručili i da neće priznati odluku parlamenta.
Rusija: Prijem Crne Gore u NATO "velika greška"
Predsednik vlade Duško Marković kazao je na početku rasprave da skupština danas ima istorijsku privilegiju da donese odluku koja će se pamtiti dok bude Crne Gore i Crnogoraca.
"Ovakva odluka se nigde osim na Cetinju nije mogla doneti", saopštio je Marković.
KO NAPADNE CRNU GORU, NAPAO JE NATO
Severnoatlantski ugovor je osnivački akt NATO-a, sačinjen u Vagingtonu, koji je stupio na snagu 24. avgusta 1949. godine.
On definiše svrhu i opšte ciljeve postojanja i djelovanja Alijanse i detalje o načinu njihovog sprovođenja Ugovora.
Ugovor potvrđuje da ne utiče i da ne treba da se tumači tako da na bilo koji način utiče na prava i obaveze utvrđene Poveljom Ujedinjenih nacija iii na primarnu odgovornost Saveta bezbeednosti za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.
Ugovorom se strane obavezuju da rešavaju svaki medunarodni spor, u koji bi mogle da budu uključene, mirnim sredstvima i da se u svojim medunarodnim odnosima uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile na bilo koji način nespojiv sa ciljevima Ujedinjenih nacija.
Strane su se saglasile da će se smatrati da oružani napad na jednu iii više njih u Evropi iii u Severnoj Americi predstavlja napad na sve njih.
“One će, shodno tome, u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih, pojedinačno i zajedno, preduzeti potrebne mere, uključujući upotrebu oružane sile, radi ponovnog uspostavijanja i održavanja bezbednosti”, objašnjavaju iz Vlade.
Predviđa se i obaveza uzajamnog savetovanja strana, kad prema mišljenju bilo koje od njih postoji ugrožavanje teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti iii bezbednosti bilo koje od strana.
Ugovorom se strane obavezuju da doprinose daljem razvoju mirnih i prijateljskih medunarodnih odnosa promovišući uslove stabilnosti i dobrobiti, da će težiti otklanjanju sukoba u svojim međunarodnim ekonomskim politikama i podsticati uzajamnu ekonomsku saradnju.
Strane se obavezuju da nijedan od postojećih ili budućih međunarodnih ugovora koji su na snazi između njih iii neke treće države ne bude u suprotnosti sa odredbama Severnoatlantskog ugovora.
Ugovor predvida da strane osnuju savet, telo u kojem će svaka od njih biti zastupljena, radi razmatranja pitanja u vezi njegovog sprovođenja.
Ugovor predviđa mogućnost pristupanja novih članica, na osnovu jednoglasnog poziva država članica.
“Nakon što Ugovor bude na snazi 20 godina, svaka strana može prestati da bude strana godinu nakon predaje svog obaveštenja o otkazu Vladi SDA-a, koja će obavestiti vlade drugih strana o deponovanju svakog obaveštenja o otkazu”, kaže se u tekstu Ugovora.
Pitanja stupanja na snagu, izmena i dopuna, istupanja država članica, kao i određivanje Vlade SAD za depozitara, su predmet regulisanja završnih članova Severnoatlantskog ugovora.
-----------------------------------------
Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
