U Makedoniji je počela izborna tišina, uoči održavanja prevremenih parlamentarnih izbora u nedelju, 1. juna, na kojima će nešto više od 1,7 miliona građana s pravom glasa birati 120 novih poslanika Sobranja među 1.520 kandidata.
Građani Makedonije treba da odluče kome će poveriti daljnje vođenje zemlje, nakon što se sadašnja vladajuća koalicija u aprilu našla suočena s blokadom parlamenta.
Favorit na izborima je, prema svim ispitivanjima javnog mnijenja, koalicija "Za bolju Makedoniju" vladajućeg VMRO-DPMNE-a, čiji je glavni rival koalicija "Sunce za Evropu", koju predvodi opozicioni Socijaldemokratski saveza (SDS).
Prema rezultatima poslednjih anketa, koalicija VMRO-DPMNE trebala bi dobiti 31 odsto, a protivnička SDS 11 odsto glasova.
Uz njih, na izborima učestvuje još 14 stranaka samostalno, među kojima i pet albanskih stranaka, kao i jedna turska i srpska stranka.
Među albanskim strankama najžešća borba za glasove Albanaca vodiće se između Demokratske partije Albanaca (DPA), člana vladajuće koalicije, i opozicione Demokratske unije za integraciju (DUI).
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će ove izbore obezbeđivati rekordan broj policajaca, posebno ona mesta koja su se u predizbornoj kampanji pokazala kao kritična i potencijalno rizična.
Pretsednik države Branko Crvenkovski i premijer Nikola Gruevski apelovali su za fer i demokratske izbore bez incidenata, jer će to uticati na međunarodni ugled zemlje i dalje evroatlantske integracije.
Stranke su održale završne skupove, a do zatvaranja glasačkih mesta u nedelju u 19 časova zabranjena je svaka politička agitacija.
Za 120 mesta u makedonskom parlamentu boriće se 1.540 kandidata sa 77 izbornih lista, iza kojih stoje 18 stranaka i koalicija. Izbori se sprovode u šest izbornih jedinica, prema proporcionalnom sistemu, a iz svake od njih biraju se po 20 poslanika.
U nedelju, u 7 časova ujutro biće otvoreno 2.976 glasačkih mesta, na koje će moći svoje glasačko pravo da ostvari 1.779.116 biračca, a birališta se zatvaraju u 19 časova.
Državna izborna komisija prve rezultate bi trebalo da saopšti u roku od 12 časova nakon završetka glasanja.
Izbore će pratiti 5.811 posmatraća od kojih najviše iz domaće građanske asocijacije MOST, i 464 stranih, najviše iz OEBS-ODIHR, zatim iz EU, ambasade SAD, Francuske, Slovenije, Velike Britanije, Češke, Austrije, Slovačke, kao i predstavnici, kako je najavljeno, Centralne izborne komisije Kosova.
Izveštavaće i 39 stranih novinara, najviše iz Grčke.
Od ukupno 2,1 milijun stanovnika Makedonije dve trećine čine Makedonci, dok su ostalo manjine, među kojima su najbrojniji Albanci koji čine 25 odsto stanovništva.
Etničke napetosti u Makedoniji i zahtevi Albanaca za većim uticajem doveli su 2001. do oružane pobune Albanaca i izbijanja sukoba koji su, uz posredovanje EU i NATO-a, okončani dogovorom o davanju većih prava albanskoj manjini. Primena tih zakona bila je kasnije povodom stalnih nesporazuma između makedonskih i albanskih političara.
Makedoniju već niz godina opterećuje i problem imena i diplomatske nesuglasice s Grčkom, koja Skoplju osporava službeno korišćenje imena Makedonija jer polaže pravo na korićtenje tog imena za svoju severnu pokrajinu. Te su nesuglasice stajale Makedoniju i članstva u NATO-u, jer zbog grčkog osporavanja nije u aprilu, kako se očekivalo, dobila pozivnicu za NATO, zajedno s Hrvatskom i Albanijom.
Međunarodna zajednica upozorila je Makedoniju da od mirnog i demokratskog sprovođenja parlamentarnih izbora zavisi dobijanje poziva za NATO i pretpristupni pregovori s EU, uz rešenje spora oko imena s Grčkom.
Ostaje pitanje hoće li VMRO osvojiti više od 50 posto poslanika, koliko očekuje njen lider i aktualni premijer Gruevski, kako bi se dobila stabilna većina, deblokirao parlament i što prije usvojili zakoni potrebni za
početak pregovora s EU.
(Tanjug)
Građani Makedonije treba da odluče kome će poveriti daljnje vođenje zemlje, nakon što se sadašnja vladajuća koalicija u aprilu našla suočena s blokadom parlamenta.
Favorit na izborima je, prema svim ispitivanjima javnog mnijenja, koalicija "Za bolju Makedoniju" vladajućeg VMRO-DPMNE-a, čiji je glavni rival koalicija "Sunce za Evropu", koju predvodi opozicioni Socijaldemokratski saveza (SDS).
Prema rezultatima poslednjih anketa, koalicija VMRO-DPMNE trebala bi dobiti 31 odsto, a protivnička SDS 11 odsto glasova.
Uz njih, na izborima učestvuje još 14 stranaka samostalno, među kojima i pet albanskih stranaka, kao i jedna turska i srpska stranka.
Među albanskim strankama najžešća borba za glasove Albanaca vodiće se između Demokratske partije Albanaca (DPA), člana vladajuće koalicije, i opozicione Demokratske unije za integraciju (DUI).
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će ove izbore obezbeđivati rekordan broj policajaca, posebno ona mesta koja su se u predizbornoj kampanji pokazala kao kritična i potencijalno rizična.
Pretsednik države Branko Crvenkovski i premijer Nikola Gruevski apelovali su za fer i demokratske izbore bez incidenata, jer će to uticati na međunarodni ugled zemlje i dalje evroatlantske integracije.
Stranke su održale završne skupove, a do zatvaranja glasačkih mesta u nedelju u 19 časova zabranjena je svaka politička agitacija.
Za 120 mesta u makedonskom parlamentu boriće se 1.540 kandidata sa 77 izbornih lista, iza kojih stoje 18 stranaka i koalicija. Izbori se sprovode u šest izbornih jedinica, prema proporcionalnom sistemu, a iz svake od njih biraju se po 20 poslanika.
U nedelju, u 7 časova ujutro biće otvoreno 2.976 glasačkih mesta, na koje će moći svoje glasačko pravo da ostvari 1.779.116 biračca, a birališta se zatvaraju u 19 časova.
Državna izborna komisija prve rezultate bi trebalo da saopšti u roku od 12 časova nakon završetka glasanja.
Izbore će pratiti 5.811 posmatraća od kojih najviše iz domaće građanske asocijacije MOST, i 464 stranih, najviše iz OEBS-ODIHR, zatim iz EU, ambasade SAD, Francuske, Slovenije, Velike Britanije, Češke, Austrije, Slovačke, kao i predstavnici, kako je najavljeno, Centralne izborne komisije Kosova.
Izveštavaće i 39 stranih novinara, najviše iz Grčke.
Od ukupno 2,1 milijun stanovnika Makedonije dve trećine čine Makedonci, dok su ostalo manjine, među kojima su najbrojniji Albanci koji čine 25 odsto stanovništva.
Etničke napetosti u Makedoniji i zahtevi Albanaca za većim uticajem doveli su 2001. do oružane pobune Albanaca i izbijanja sukoba koji su, uz posredovanje EU i NATO-a, okončani dogovorom o davanju većih prava albanskoj manjini. Primena tih zakona bila je kasnije povodom stalnih nesporazuma između makedonskih i albanskih političara.
Makedoniju već niz godina opterećuje i problem imena i diplomatske nesuglasice s Grčkom, koja Skoplju osporava službeno korišćenje imena Makedonija jer polaže pravo na korićtenje tog imena za svoju severnu pokrajinu. Te su nesuglasice stajale Makedoniju i članstva u NATO-u, jer zbog grčkog osporavanja nije u aprilu, kako se očekivalo, dobila pozivnicu za NATO, zajedno s Hrvatskom i Albanijom.
Međunarodna zajednica upozorila je Makedoniju da od mirnog i demokratskog sprovođenja parlamentarnih izbora zavisi dobijanje poziva za NATO i pretpristupni pregovori s EU, uz rešenje spora oko imena s Grčkom.
Ostaje pitanje hoće li VMRO osvojiti više od 50 posto poslanika, koliko očekuje njen lider i aktualni premijer Gruevski, kako bi se dobila stabilna većina, deblokirao parlament i što prije usvojili zakoni potrebni za
početak pregovora s EU.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.