Odbrana Franka Simatovića-Frenkija sugerisala je danas, pred sudom u Hagu, da Slobodan Milošević nije mogao biti čelnik srpskog zločinačkog udruženja u Hrvatskoj i BiH.
Odbrana stav zasniva na tome da je Milošević, nasuprot liderima tamošnjih Srba, prihvatao međunarodne mirovne planove.
Svedok optužbe Džon Vilson (John Wilson) složio se, tokom unakrsnog ispitivanja, da je Milošević "obezbedio" da Srbi u Srpskoj Krajini prihvate Vensov plan.
Vilson, koji je tada bio vojni zvaničnik UN, potvrdio je i da je, s proleća 1993, Milošević zagovarao Vens-Ovenov mirovni plan, koji je vođstvo Republike Srpske odbilo.
Kao tačnu, prihvatio je i sugestiju Simatovićevog branioca Vladimira Petrovića da nijedan od tih planova nije predviđao promenu granica Hrvatske i BiH.
Prema optužnici protiv Jovice Stanišića, tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije i njegovog pomoćnika Franka Simatovića-Frenkija, Milošević je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Taj Miloševićev poduhvat, po optužnici, sprovodili su Stanišić i Simatović preko SDB Srbije, a učesnici su, među ostalima, bili i lider RS i Republike Srpske Krajine Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Milan Babić i Milan Martić.
Na sugestiju Simatovićevog branioca, svedok Vilson potvrdio je da je Milošević podržao Vensov plan, iako je znao da to isključuje promenu granica Hrvatske i predviđa "političko rešenje za Srbe".
Svedok se složio sa braniocem i da je Milošević pokušao da primora vlasti RS da, u proleće 1993, prihvate Vens-Ovenov mirovni plan za BiH, iako je to značilo da Srbi vrate trećinu osvojene teritorije.
"Taj plan praktično je predviđao nestanak RS", sugerisao je Simatovićev advokat.
"Verujem da je tako", odgovorio je Vilson, potvrdivši i da su vlasti u Beogradu ukinule svu pomoć, osim humanitarne, za RS, pošto su bosanski Srbi odbili da sporazum prihvate.
Simatovićeva odbrane osporavala je Vilsonovu izjavu o etničkom čišćenju u BiH, s proleća 1992, tvrdnjom da su izvor za nju bili pristrasni mediji.
Vilson je odgovorio je da izveštaje iz lokalnih i međunarodnih medija nije uzimao zdravo za gotovo, već ih je ukrštao sa informacijama od osoblja EU, UN i drugih organizacija.
Advokat Petrović pozvao se na Vilsonovu izjavu da je etničko čišćenje pomerilo oko pola miliona ljudi i da je to saznao iz medija kao "primarnog izvora".
DB na Haškom sudu: Sučeljavanje o "dobrovoljcima"
"Može li se ozbiljno zaključivati na osnovu izveštaja medija koji su bili ekstremno ostrašćeni i subjektivni?", pitao je Simatovićev zastupnik.
"Ne, ali mi smo uobičajeno iz više izvora verifikovali činjenice pre nego što smo ih koristili. Nismo bili potpuno zavisni od medija", odgovorio je Vilson, dodajući da su izvor bili i posmatrači EU, UNHCR i druge međunarodne organizacije.
Unakrsno ispitivanje svedoka Vilsona, odbrana će okončati u utorak.
Stanišića (66) i Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
