Haški tribunal pravosnažno oslobodio Nasera Orića, ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici krivice za zločine nad Srbima. Po izricanju konačne presude, Orić je u četvrtak novinarima u Hagu rekao da je "srećan" i da presudu shvata kao potvrdu da muslimanske snage u Srebrenici nisu počinile zločine.
Haški tribunal u četvrtak je pravosnažno oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića krivice za zločine nad Srbima u tom gradu 1992-93.
Apelaciono veće Tribunala time je preinačilo prvostepenu presudu, izrečenu u leto 2006, kojom je Orić bio proglašen krivim što nije sprečio zločine nad Srbima i osuđen na dve godine zatvora.
Usvojivši delimično Orićevu žalbu i odbacivši žalbu Tužilaštva, apelaciono veće je zaključilo da su prvostepene sudije pogrešile kada su Orića proglasile krivim, a prethodno nisu utvrdile ko je tačno počinio zločine, da li su počinioci bili potčinjeni Oriću i da li je on znao za zločine.
Predsedavajući sudija Volfgang Šomburg je, saopštavajući presudu, naglasio da te greške "obezvređuju" prvostepenu presudu budući da je ona bila zasnovana na Orićevoj komandnoj odgovornosti za zločine.
Sudija Šomburg podvukao je da je tokom suđenja nepobitno utvrđeno da su "počinjeni teški zločini nad Srbima u dva pritvora u Srebrenici između septembra 1992. i marta 1993".
"Međutim, dokazati da su se zločini dogodili nije dovoljno da konkretna osoba bude osuđena za te zločine", kazao je sudija, naglašavajući da nije bilo dokaza kojim bi van razumne sumnje bila utvrđena Orićeva krivica.
Po izricanju konačne presude, Orić je u četvrtak novinarima u Hagu rekao da je "srećan" i da presudu shvata kao potvrdu da muslimanske snage u Srebrenici nisu počinile zločine.
Prvostepenom presudom, Orić je 30. juna 2006. bio osuđen na dve godine zatvora zato što nije nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici između decembra 1992. i marta 1993.
Prema toj presudi, iako je znao da su zatočeni Srbi do novembra 1992.
maltretirani, a jedan i ubijen, Orić je "izabrao" da ne učini ništa da to spreči, prepuštajući svojim potčinjenima da se brinu o tome.
Od odgovornosti za druge zločine iz optužnice, poput bezobzirnog razaranja više srpskih sela u okolini Srebernice, on je bio oslobođen prvostepenom presudom.
Oriću je suđeno po optužnici za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993, kada je on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.
Suđenje Oriću počelo je 6. oktobra 2004. Njega su uhapsile međunarodne snage u BiH 10. aprila 2003. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, pet dana kasnije, izjavio je da nije kriv.
Tužilaštvo je tražilo da bude osudjen na 18 godina zatvora, a odbrana da bude oslobodjen.
Sudsko veće je po svim tačkama donelo oslobadjajuću presudu, osim po tački da je kriv za propust da, kao nadredjeni, ispuni dužnost i preduzme razumne mere da ne dodje do okrutnog postupanja prema srpskim zatvorenicima od 27. decembra 1992. godine do 20. marta 1993. godine.
Vlasti u Beogradu i Republici Srpskoj tada su izrazile ogorčenje i nezadovoljstvo zbog neprimereno male kazne koju je Tribunal izrekao Oriću.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je skandalozno da ratni zločinac bude kažnjen sa dve godine zatvora, kao da je krao po samouslugama, a premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je presuda Oriću izrugivanje pravdi.
Zvaničnici RS su ocenili da je presuda Haškog tribunala "sramna" i da je njom još jednom potvrdjeno da je to "antisrpski sud".
U Sarajevu je, medjutim, Orić dočekan kao heroj.
Po povratku iz Haga, na aerodromu ga je sačekalo više od 1.000 Bošnjaka s povicima "Nasere, Nasere", a mnogi od njih nosili su majice ili transparente s natpisima "Povratak otpisanog", "sloboda Naseru", "Pravda je pobedila"...
Tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić primio je bivšeg ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici i čestitao mu na "dostojanstvenom držanju" tokom sudskog procesa u Hagu, ocenjujući da je "pravda nekad spora, ali dostižna i da istina uvek pobedi".
Reagovanja na oslobađajuću presudu Oriću pročitajte OVDE.
(Beta)
Apelaciono veće Tribunala time je preinačilo prvostepenu presudu, izrečenu u leto 2006, kojom je Orić bio proglašen krivim što nije sprečio zločine nad Srbima i osuđen na dve godine zatvora.
Usvojivši delimično Orićevu žalbu i odbacivši žalbu Tužilaštva, apelaciono veće je zaključilo da su prvostepene sudije pogrešile kada su Orića proglasile krivim, a prethodno nisu utvrdile ko je tačno počinio zločine, da li su počinioci bili potčinjeni Oriću i da li je on znao za zločine.
Predsedavajući sudija Volfgang Šomburg je, saopštavajući presudu, naglasio da te greške "obezvređuju" prvostepenu presudu budući da je ona bila zasnovana na Orićevoj komandnoj odgovornosti za zločine.
Sudija Šomburg podvukao je da je tokom suđenja nepobitno utvrđeno da su "počinjeni teški zločini nad Srbima u dva pritvora u Srebrenici između septembra 1992. i marta 1993".
"Međutim, dokazati da su se zločini dogodili nije dovoljno da konkretna osoba bude osuđena za te zločine", kazao je sudija, naglašavajući da nije bilo dokaza kojim bi van razumne sumnje bila utvrđena Orićeva krivica.
Po izricanju konačne presude, Orić je u četvrtak novinarima u Hagu rekao da je "srećan" i da presudu shvata kao potvrdu da muslimanske snage u Srebrenici nisu počinile zločine.
Prvostepenom presudom, Orić je 30. juna 2006. bio osuđen na dve godine zatvora zato što nije nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici između decembra 1992. i marta 1993.
Prema toj presudi, iako je znao da su zatočeni Srbi do novembra 1992.
maltretirani, a jedan i ubijen, Orić je "izabrao" da ne učini ništa da to spreči, prepuštajući svojim potčinjenima da se brinu o tome.
Od odgovornosti za druge zločine iz optužnice, poput bezobzirnog razaranja više srpskih sela u okolini Srebernice, on je bio oslobođen prvostepenom presudom.
Oriću je suđeno po optužnici za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993, kada je on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.
Suđenje Oriću počelo je 6. oktobra 2004. Njega su uhapsile međunarodne snage u BiH 10. aprila 2003. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, pet dana kasnije, izjavio je da nije kriv.
Tužilaštvo je tražilo da bude osudjen na 18 godina zatvora, a odbrana da bude oslobodjen.
Sudsko veće je po svim tačkama donelo oslobadjajuću presudu, osim po tački da je kriv za propust da, kao nadredjeni, ispuni dužnost i preduzme razumne mere da ne dodje do okrutnog postupanja prema srpskim zatvorenicima od 27. decembra 1992. godine do 20. marta 1993. godine.
Vlasti u Beogradu i Republici Srpskoj tada su izrazile ogorčenje i nezadovoljstvo zbog neprimereno male kazne koju je Tribunal izrekao Oriću.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je skandalozno da ratni zločinac bude kažnjen sa dve godine zatvora, kao da je krao po samouslugama, a premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je presuda Oriću izrugivanje pravdi.
Zvaničnici RS su ocenili da je presuda Haškog tribunala "sramna" i da je njom još jednom potvrdjeno da je to "antisrpski sud".
U Sarajevu je, medjutim, Orić dočekan kao heroj.
Po povratku iz Haga, na aerodromu ga je sačekalo više od 1.000 Bošnjaka s povicima "Nasere, Nasere", a mnogi od njih nosili su majice ili transparente s natpisima "Povratak otpisanog", "sloboda Naseru", "Pravda je pobedila"...
Tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić primio je bivšeg ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici i čestitao mu na "dostojanstvenom držanju" tokom sudskog procesa u Hagu, ocenjujući da je "pravda nekad spora, ali dostižna i da istina uvek pobedi".
Reagovanja na oslobađajuću presudu Oriću pročitajte OVDE.
(Beta)
