Verskim obredom u Memorijalnom centru Potočari u petak je obeležena trinaesta godišnjica od zločina nad srebreničkim muslimanima koje su počinili pripadnici srpskih snaga na leto 1995. godine. Tokom ceremonije sahranjeni su posmrtni ostaci 308 žrtava, čija su tela pronađena na 55 različitih lokacija.
Srebrenica 13 godina posle
Prisutnima na komemoraciji, kojih je prema proceni bilo oko 40 hiljada, obratili su načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić, američki ambasador u BiH Čarls Ingliš, visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić.
Verski obred ukopa žrtava predvodio je poglavar Islamske zajednice Mustafa Cerić.
Načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić rekao je na komemoraciji u Potočarima da se zločin ne sme negirati i apelovao da se ekshumiraju, identificiraju i u Memorijalnom centru nađu svoj smiraj sve žrtve.
On je zatražio da se počinioci zločina brže procesuiraju i adekvatno kazne kako bi pravda bila zadovoljena, a istina se spoznala, čime bi se otvorila vrata za intenzivniji proces pomirenja na ovim prostorima.
"Napravimo Srebrenicu istinski multietničkom i funkcionalnom zajednicom, koja će, pored simbola patnje i stradanja biti i simbol mira, prosperiteta, sigurne i lepe budućnosti", rekao je Malkić.
Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je da svi oni koji su danas u Srebrenici, ali i svi koji rade na pitanju Srebrenice, "doprinose razvijanju kulture pamćenja, jer pamćenje i podučavanje predupređuje ponavljanje, što je od izuzetne važnosti za generacije koje dolaze".
Silajdžić je istakao da su danas oči sveta uprte u Srebrenicu i BiH, jer se u "Srebrenici ogleda ne samo prošlost nego i budućnost celog sveta".
"Zbog toga je važno da potvrdimo naše opredeljenje, ne samo rečima nego i delima, da je pravda ipak dostižna, da se politikom genocida ne mogu ostvarivati politički ciljevi, i da na primeru Srebrenice možemo graditi pobedu mira i suživota", rekao je Silajdžić.
On je naveo da su u leto 1995. godine napravljene greške i propuštene prilike za pravdu, ali je upitao "zbog čega se greške i propusti i dalje prave, pogotovo kada je u pitanju implementacija presude Međunarodnog suda pravde".
Silajdžić je rekao da je "u neskladu sa ovim priznanjem" nedavna odluka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da odbije zahtev dva člana Predsedništva BiH za implementaciju ove presude jer treći član Predsedništva BiH nije potpisao taj zahtev.
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak rekao je da se između prošlosti i budućnosti BiH nalazi pravda, od koje se nikada neće odustati.
Lajčak je istakao da je prvi cilj kažnjavanje svih zločina, drugi pomoć građanima Srebrenice da se ona izgradi kao multietnička zajednica i treći da se pomogne BiH da izađe iz tame.
Ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš rekao je na komemoraciji da lokalni lideri nemaju pravo da koriste genocid za svoje uske interese i da ne smiju manipulisati žrtvama i porodicama nastradalih, ističući da krivica za počinjeni zločin stoji na zločincima i da nije kolektivna.
Ingliš je dodao da lokalni lideri moraju priznati da se genocid dogodio i iskreno raditi na pomirenju, te pozvao cijeli svet da dođe u Potočare i oseti tugu, kako se ovakva tragedija nikada nigde ne bi ponovila.
Osim rukovodstva Federacije BiH, bošnjačkih članova državnog rukovodstva BiH, predsedavajućeg Predsjendištva BiH Harisa Siljadžića, među brojnim delegacijama na komemoracijiu Srebrebici prisutvovali su i ambasadori Velike Britanije, Francuske, Holandije, Srbije, Crne Gore i mnogih drugih zemalja.
Komemoraciji povodom trinaeste godišnjice od zločina nad srebreničkim muslimanima prisustvovala je i delegacija Vlade RS, na čelu sa predsednikom Komisije za provođenje programa za Srebrenicu Miladinom Dragićevićem. Prisutan je bio i predstavnik Vatikana u BiH.
U prostoru Memorijalnog centra pojavila se grupa žena i mladića iz Organizacije žene u crnom iz Beograda koje su ušle sa velikim transparentima i natpisima "Solidarnost", "Žene u crnom za mir i pravdu"....
Iako je svoje prisustvo u Potočarima ranije najavio i ratni komandant Srebrenice Naser Orić, on se nije pojavio na komemoraciji nastradalim Bošnjacima.
"Sigurno ću biti u Potočarima, 11. jula, a što se tice predrasuda, rođen sam sa strahom, ali za ovo nema potrebe da se plašim. Dejton je rekao, u Srebrenici može da živi ko želi", rekao je za tada za banjalučke medije Orić kojeg je Haški tribunal oslobodio krivice za nesprečavanje ratnih zločina nad Srbima u i oko Srebrenice.
Savet ministara BiH proglasio je 11. jul Danom žalosti u Bosni i Hercegovini zbog obeležavanja godišnjice stradanja Srebreničana.
Srebrenica 13 godina kasnije
U petak, 11. jula, navršava se 13 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je potom izvršen masakr nad stanovništvom.
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.
Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimana. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.
U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.
Krajem 2006. holandsko ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare. Većina tih vojnika odlikovanje je primila 4. decembra na ceremoniji u holandskom gradu Asenu, gde je otkrivena spomen-ploča u njihovu čast, a neki od njih su odbili da prime odličja za angažman u Srebrenici.
U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.
Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić, koji su i dalje van domašaja Tribunala.
General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja prošle godine i izručen Haškom tribunalu.
Za genocid nad srebreničkim muslimanima optužena su još osmorica bivših oficira VRS: Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin i Milorad Trbić, a za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi Milan Gvero i Radivoj Miletić.
Suđenje osmorici bivših oficira VRS, koji su se dobrovoljno predali Haškom tribunalu, počelo je 14. jula prošle godine.
Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici optužen je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, koji je na slobodi do početka suđenja koje je zakazano za 24. jul ove godine.
Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.
U martu 1998. Erdemović je osuđen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.
General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a u aprilu 2005. Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile da je dokazano da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za ubistva muslimana u Srebrenici.
Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, tada su sahranjeni posmrtni ostaci 107 identifikovanih žrtava, a do sada je sahranjeno 2.907 osoba.
Komemoraciji u Potočarima, povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i međunarodnih organizacija, ukljućujući i predsednika Srbije Borisa Tadića.
U znak protesta što još nisu uhapšeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić, komemoraciji nije prisustvovala bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte.
Bivši visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti uveo zakon prema kojem Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravlja država BiH i njen upravni odbor.
Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.
Međunarodni sud pravde u Hagu je prošle godine doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.
U junu prošle godine porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi. Godinu dana kasnije u holandskom sudu počeo je proces po toj tužbi.
(MONDO/Beta)
