Nekoliko dana nakon hapšenja Švajcarskoj je dostavljen formalni zahtev Srbije za izručenje. Međutim, zahtev za izručenje je podnelo i Tužilaštvo BiH navodeći da protiv njega sprovodi istragu već sedam godina.

Orić je izručen Bosni i Hercegovini.

Inače, Orić je i u Haškom tribunalu bio optužen za zločine počinjene na području Srebrenice i okolnih sela u od decembra 1992. do marta 1993. godine.

Naser Orić u uniformi "Arkanovih tigrova" (FOTO)

Prvostepeno je osuđen na dve godine zatvora 2006. godine, ali je Apelaciono veće 2008. godine oslobodilo Orića nalazeći da prvostepeno veće nije imalo sve neophodne dokaze da Orić bude osuđen po komandnoj odgovornosti.

Srbija je više puta ukazivala na strašne zločine koje je počinio Orić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je, kada je Orić pušten iz ekstradicionog pritvora u Švajcarskoj, upitao međunarodnu zajednicu: "Ko će da vrati oči Slobodanu Iliću i ko će da ga vrati u život? Ko će da vrati živote desetina i stotina Srba pobijenih u Podrinju od strane Orićevih snaga....To su oči izvađene nožem i rukom Nasera Orića. Jel to ta velika pobeda? Da li se mi Srbi osećamo večeras poniženo ili ponosno?", zapitao je Vučić

SVEDOK: Strašni ZLOČINI NASERA ORIĆA u Srebrenici

BEOGRADSKI POLICAJAC, ČUVAO MILOŠEVIĆA

Naser Orić, kojeg Bošnjaci smatraju ratnim herojem, a Srbi zločincem, uhapšen je 10. juna 2015. u Bernu po poterniciji Srbije, na putu za Švajcarsku, gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju 20. godišnjice zločina u Srebrenici.

Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014, zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992.

Orića je Haški tribunal 2006. godine osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.

Nakon žalbe na presudu, Orić je 2008. proglašen nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo "da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu".

Orić je sredinom 1980-ih godina, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu. Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski Venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao obuku još dve godine.

Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telogranitelj Slobodana Miloševića, a tokom 9. marta je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića.

U "medijskoj biografiji" navodilo se i da je noću radio na ulazu u poznatu beogradsku diskoteku "Metro" u Knez Mihajlovoj ulici.

Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapređen u šefa policijske stanice u Potočarima.

Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta Štaba Teritorijalne odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.

Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica. Orić je, sa saradnicima je u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisan helikopterom na područje pod kontrolom Armije BiH.

"Orić mi je rekao da je ubio sudiju Ilića"

Spomenik dečaku žrtvi masakra Orićeve Albanke