Hrvatski ministar privrede Martina Dalić rekla je da su Vlada i Hrvatska narodna banka procenile da je dobar trenutak za pokretanje postupka pristupanja Evrozoni.

U prilog tome navela je da Hrvati u najvećoj mri štede u evrima, i da je više od 80 odsto štednih depozita u toj valuti.

Nemačka bi da nametne "evro-porez"

"Važne transakcije, kupovine nekretnina i automobila dogovaraju se u evrima. Evro već dugo živi kao deo našeg svakodnevnog života", naglasila je Dalićeva.

Ona je istakla da je to srednjoročni cilj, koji se ne može ostvariti preko noći, te da je HNB izradila analizu troškova i koristi od pristupanja Evrozoni.

"Krajem meseca počeće javna rasprava o tom pitanju", rekla je Dalićeva, dodajući da je ulazak Hrvatske u Evrozonu jedna od obaveza preuzetih prilikom pristupanja EU.

Da je strategija u vezi sa pristupanjem Evrozoni pripremljena, potvrdili su hrvatskim medijima i iz HNB-a, ali se u toj instituciji nisu izjašnjavali o godini u kojoj bi ta zemlja mogla da pređe na evro.

Od bivših jugoslovenskih republika evro je zvanična valuta samo u Sloveniji (Crna Gora i tzv nezavisno Kosovo ga koriste uz prećutnu sagasnost EU), a u Evrozoni su još Austrija, Belgija, Grčka, Estonija, Irska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Nemačka, Portugalija, Slovačka, Holandija, Finska, Francuska i Španija