Nemački sud utvrdio je da je u ubistvo nekadašnjeg direktora naftne kompanije INA Stjepana Đurekovića bio umešan vrh jugoslovenske vlasti. Viši zemaljski sud u Minhenu osudio je u sredu hrvatskog državljanina Krunoslava Pratesa na doživotnu zatvorsku kaznu zbog ovog zločina.
Nemački sud utvrdio je da je u ubistvo nekadašnjeg direktora naftne kompanije INA Stjepana Đurekovića bio umešan vrh jugoslovenske vlasti.
Viši zemaljski sud u Minhenu osudio je u sredu hrvatskog državljanina Krunoslava Pratesa (58) na doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva Stjepana Đurekovića, jednog od nekadašnjih direktora kompanije Ina koji je emigrirao u Nemačku, javila je Hina.
Sudsko veće, kako je prenela hrvatska agencija, utvrdilo je da je Prates, koji je prema vlastitom iskazu iz materijalnih pobuda delovao kao saradnik jugoslovenske Službe državne bezbednosti (SDB), između maja 1982. i juna 1983. Godine od tadašnjeg višeg službenika SDB Josipa Perkovića saznao da bi Đureković trebalo da bude smaknut kao "državni neprijatelj".
Sud je utvrdio da je Prates 28. jula 1983. Đurekovića namamio u prostorije svoje štamparije pored Minhena gde su ga trojica nepoznatih počinilaca dočekala i ubila hicima iz vatrenog oružja i udarcima u glavu, navodi Hina.
Dodaje se da je sud zaključio da je Đureković ubijen po nalogu tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Mike Špiljka zbog toga što se strahovalo da bi, kao čovek koji je do emigracije obavljao visoke dužnosti u rukovodstvu Ine, mogao otkriti finansijske malverzacije sprovedene u ovoj firmi u koje je, kako se navodi, bio umešan i sin Mike Špiljka, Vanja Špiljak.
Iako je Vanja Špiljak pred sudom u Minhenu pre nekoliko nedelja opovrgao bilo kakvu povezanost s ubistvom Đurekovića, sudsko veće se u potpunosti oslonilo na iskaz svedoka optužbe koji su izneli detalje prema kojima iza ubistva stoji sam jugoslovenski državni vrh.
Hina prenosi i da je sud u Minhenu kritikovao ponašanje Hrvatske zbog "nesaradnje" i "nepokazivanja interesa" za slučaj Prates, ocenivši da je takvo ponašanje neprimerno za jednu državu koja želi da postane članica EU.
U prošlonedeljnom izricanju završne reči, odbrana optuženog tražila je oslobađajuću presudu za Pratesa i novčanu naknadu za vreme provedeno u pritvoru.
Suđenje Krunoslavu Pratesu počelo je u martu 2006, ali je nakon nekoliko nedelja prekinuto i odloženo do daljnjeg zbog nemogućnosti pristupa dokaznom materijalu i svedocima za šta je tužilaštvo i sudsko veće krivilo pravosuđa Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Suđenje je nastavljeno u februaru ove godine.
(Beta)
Viši zemaljski sud u Minhenu osudio je u sredu hrvatskog državljanina Krunoslava Pratesa (58) na doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva Stjepana Đurekovića, jednog od nekadašnjih direktora kompanije Ina koji je emigrirao u Nemačku, javila je Hina.
Sudsko veće, kako je prenela hrvatska agencija, utvrdilo je da je Prates, koji je prema vlastitom iskazu iz materijalnih pobuda delovao kao saradnik jugoslovenske Službe državne bezbednosti (SDB), između maja 1982. i juna 1983. Godine od tadašnjeg višeg službenika SDB Josipa Perkovića saznao da bi Đureković trebalo da bude smaknut kao "državni neprijatelj".
Sud je utvrdio da je Prates 28. jula 1983. Đurekovića namamio u prostorije svoje štamparije pored Minhena gde su ga trojica nepoznatih počinilaca dočekala i ubila hicima iz vatrenog oružja i udarcima u glavu, navodi Hina.
Dodaje se da je sud zaključio da je Đureković ubijen po nalogu tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Mike Špiljka zbog toga što se strahovalo da bi, kao čovek koji je do emigracije obavljao visoke dužnosti u rukovodstvu Ine, mogao otkriti finansijske malverzacije sprovedene u ovoj firmi u koje je, kako se navodi, bio umešan i sin Mike Špiljka, Vanja Špiljak.
Iako je Vanja Špiljak pred sudom u Minhenu pre nekoliko nedelja opovrgao bilo kakvu povezanost s ubistvom Đurekovića, sudsko veće se u potpunosti oslonilo na iskaz svedoka optužbe koji su izneli detalje prema kojima iza ubistva stoji sam jugoslovenski državni vrh.
Hina prenosi i da je sud u Minhenu kritikovao ponašanje Hrvatske zbog "nesaradnje" i "nepokazivanja interesa" za slučaj Prates, ocenivši da je takvo ponašanje neprimerno za jednu državu koja želi da postane članica EU.
U prošlonedeljnom izricanju završne reči, odbrana optuženog tražila je oslobađajuću presudu za Pratesa i novčanu naknadu za vreme provedeno u pritvoru.
Suđenje Krunoslavu Pratesu počelo je u martu 2006, ali je nakon nekoliko nedelja prekinuto i odloženo do daljnjeg zbog nemogućnosti pristupa dokaznom materijalu i svedocima za šta je tužilaštvo i sudsko veće krivilo pravosuđa Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Suđenje je nastavljeno u februaru ove godine.
(Beta)
