Haški Tribunal pravosnažno osudio penzionisanog generala JNA Pavla Strugara na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Starog grada u Dubrovniku decembra 1991. godine, umanjivši tako prvostepenu kaznu za pola godine. Apelaciono veće je potvrdilo nalaze iz prvostepene presude da je Strugar imao kontrolu nad trupama koje su granatirale Stari grad
Haški tribunal pravosnažno je osudio penzionisanog generala JNA Pavla Strugara na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Starog grada u Dubrovniku u decembru 1991, umanjivši tako prvostepenu kaznu za pola godine.
Apelaciono veće Tribunala odbacilo je time žalbu odbrane na prvostepenu presudu, a delimično usvojilo žalbu Tužilaštva i Strugara proglasilo krivim po još dve tačke optužnice, što, međutim, nije uticalo na određivanje kazne.
Kao olakšavajuću okolnost, žalbeno veće je prihvatilo to što se od izricanja prvostepene presude počtkom 2005. zdravstveno stanje generala Strugara (75) pogoršalo.
Prvostepenom presudom, na koju su se žalili i odbrana i optužba, Strugar je u januaru 2005. osuđen na osam godina zatvora zbog granatiranja dubrovačkog Starog grada, 6. decembra 1991, sa položaja Druge operativne grupe JNA kojom je on zapovedao.
Strugar je tada proglašen krivim za napade na civile, u kojima su poginula i ranjena po dva civila, i uništavanje ili hotimično nanosenje stete verskim i kulturnim objektima i istorijskim spomenicima.
Odbacujući žalbu odbrane, apelaciono veće je potvrdilo nalaze iz prvostepene presude da je Strugar imao de jure i de fakto kontrolu nad trupama koje su granatirale dubrovački Stari grad, kao i da je imao dužnost da to spreči ili kazni počinioce.
Potvrđen je i prvostepeni nalaz da je Strugar znao za napad JNA na brdo Srđ iznad Dubrovnika, posle koga je granatiran Stari grad.
"Pretresno veće je ispravno zaključilo da je Strugar propustio da preduzme neophodne mere da bar zaustavi granatiranje", rekla je predsedavajući sudija Andresia Vaz.
Usvajajući delimično žalbu Tužilaštva, apelaciono veće je zaključilo da Strugar snosi komandnu odgovornost i za dve tačke optužnice po kojima je bio oslobođen prvostepenom presudom.
Zaključujući da je kao komandant "imao razloga da zna da će njegovi potčinjeni počiniti zločin, a nije ništa učinio da ih spreči", apelaciono veće je Strugara proglasilo krivim i za uništavanje neopravdano vojnom potrebom i nezakonite napade na civilne objekte.
Kako je saopštila sudija Vaz, to, međutim, nije uzeto u obzir pri određivanju nove kazne.
Generalu Strugaru će u kaznu biti uračunato vreme koje je do sada proveo u pritvoru Haškog tribunala, ali apelaciono veće nije tačno saopštilo dužinu tog perioda.
Strugar se dobrovoljno se predao Tribunalu u decembru 2001. godine, a na privremenoj slobodi je bio do decembra 2003. I posle izricanja prvostepene presude, Strugar je bio iz zdravstvenih razloga privremeno pušten u Crnu Goru.
Krivicu za granatiranje Dubrovnika u decembru 1991. pred Tribunalom je priznao Strugaru podređeni viceadmiral Miodrag Jokić, tadašnji komandant Vojnopomorskog sektora Boka. Jokić je osuđen na sedam godina zatvora, a zatim je svedočio protiv Strugara.
Admiral Jokić kaznu izdržava u Norveškoj.
(Beta)
Apelaciono veće Tribunala odbacilo je time žalbu odbrane na prvostepenu presudu, a delimično usvojilo žalbu Tužilaštva i Strugara proglasilo krivim po još dve tačke optužnice, što, međutim, nije uticalo na određivanje kazne.
Kao olakšavajuću okolnost, žalbeno veće je prihvatilo to što se od izricanja prvostepene presude počtkom 2005. zdravstveno stanje generala Strugara (75) pogoršalo.
Prvostepenom presudom, na koju su se žalili i odbrana i optužba, Strugar je u januaru 2005. osuđen na osam godina zatvora zbog granatiranja dubrovačkog Starog grada, 6. decembra 1991, sa položaja Druge operativne grupe JNA kojom je on zapovedao.
Strugar je tada proglašen krivim za napade na civile, u kojima su poginula i ranjena po dva civila, i uništavanje ili hotimično nanosenje stete verskim i kulturnim objektima i istorijskim spomenicima.
Odbacujući žalbu odbrane, apelaciono veće je potvrdilo nalaze iz prvostepene presude da je Strugar imao de jure i de fakto kontrolu nad trupama koje su granatirale dubrovački Stari grad, kao i da je imao dužnost da to spreči ili kazni počinioce.
Potvrđen je i prvostepeni nalaz da je Strugar znao za napad JNA na brdo Srđ iznad Dubrovnika, posle koga je granatiran Stari grad.
"Pretresno veće je ispravno zaključilo da je Strugar propustio da preduzme neophodne mere da bar zaustavi granatiranje", rekla je predsedavajući sudija Andresia Vaz.
Usvajajući delimično žalbu Tužilaštva, apelaciono veće je zaključilo da Strugar snosi komandnu odgovornost i za dve tačke optužnice po kojima je bio oslobođen prvostepenom presudom.
Zaključujući da je kao komandant "imao razloga da zna da će njegovi potčinjeni počiniti zločin, a nije ništa učinio da ih spreči", apelaciono veće je Strugara proglasilo krivim i za uništavanje neopravdano vojnom potrebom i nezakonite napade na civilne objekte.
Kako je saopštila sudija Vaz, to, međutim, nije uzeto u obzir pri određivanju nove kazne.
Generalu Strugaru će u kaznu biti uračunato vreme koje je do sada proveo u pritvoru Haškog tribunala, ali apelaciono veće nije tačno saopštilo dužinu tog perioda.
Strugar se dobrovoljno se predao Tribunalu u decembru 2001. godine, a na privremenoj slobodi je bio do decembra 2003. I posle izricanja prvostepene presude, Strugar je bio iz zdravstvenih razloga privremeno pušten u Crnu Goru.
Krivicu za granatiranje Dubrovnika u decembru 1991. pred Tribunalom je priznao Strugaru podređeni viceadmiral Miodrag Jokić, tadašnji komandant Vojnopomorskog sektora Boka. Jokić je osuđen na sedam godina zatvora, a zatim je svedočio protiv Strugara.
Admiral Jokić kaznu izdržava u Norveškoj.
(Beta)
