Bosanski Srbin Duško Tadić, prva osoba koju je Haški tribunal osudio zbog ratnih zločina, biće pušten na slobodu, pošto je u Nemačkoj odslužio dve trećine kazne od 20 godina zatvora, odlučio je predsednik Tribunala Fausto Pokar.
Bosanski Srbin Duško Tadić, prva osoba koju je Haški tribunal osudio zbog ratnih zločina, biće pušten na slobodu, pošto je u Nemačkoj odslužio dve trećine kazne od 20 godina zatvora, odlučio je predsednik Tribunala Fausto Pokar.
U odluci donetoj u četvrtak, a objavljenoj u petak u Hagu, sudija Pokar je konstatovao da je Tadić 12. juna ove godine odslužio 13 godina i četiri meseca, što predstavjla dve trećine zatvorske kazne od 20 godina, koju je počeo da izdržava 12. februara 1994. godine kada je i uhapšen u Minhenu u Nemačkoj.
Tadića je uhapsila nemačka policija i izručila ga Tribunalu pred kojim je bio optužen po 12 tačaka za teško kršenje Ženevske konvencije i 10 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene u regionu Prijedora, uključujući i logore Omarska, Keraterm i Trnopolje.
Tadić je prvostepenom presudom, izrečenom u maju 1997. godine, na kraju prvog suđenja u istoriji Haškog tribunala, osuđen na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana i nehumanih dela u opštini Prijedor 1992. godine.
Žalbeno veće Tribunala mu je dve godine kasnije povećalo kaznu na 25 godina zatvora, ali je 2000. godine u novoj odluci apelacionog veća kazna Tadiću ponovo smanjena na 20 godina. On je zatim 31. oktobra 2000. godine iz pritvora Haškog tribunala prebačen u Nemačku na izdržavanje kazne.
Predsednik Tribunala Pokar je odluku o prevremenom oslobađanju Tadića doneo na njegov zahtev, a na osnovu izveštaja nemačkih vlasti da se on u zatvoru ponašao dobro, iako "nije izražavao kajanje".
"Zadovoljan sam što zahtev (za prevremeno puštanje na slobodu) može biti odobren i stupiti na snagu odmah. Sekretarijat (Haškog tribunala) ovu odluku treba da u najskorije vreme prosledi nemačkim vlastima", navodi se u Pokarovoj odluci koju je Haški tribunal objavio danas.
Tadić će, posle Pokarove odluke, biti, po sopstvenoj želji, deportovan iz Nemačke u Srbiju čiji je državljanin postao 2006. godine.
Iz Pokarove odluke proizlazi da Tadić nije želeo da prevremeno oslobađanje traži od nemačkih vlasti, iako je na to imao pravo, zato što bi ga one deportovale u BiH, čije državljavnstvo takođe ima.
(agencije/MONDO)
U odluci donetoj u četvrtak, a objavljenoj u petak u Hagu, sudija Pokar je konstatovao da je Tadić 12. juna ove godine odslužio 13 godina i četiri meseca, što predstavjla dve trećine zatvorske kazne od 20 godina, koju je počeo da izdržava 12. februara 1994. godine kada je i uhapšen u Minhenu u Nemačkoj.
Tadića je uhapsila nemačka policija i izručila ga Tribunalu pred kojim je bio optužen po 12 tačaka za teško kršenje Ženevske konvencije i 10 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene u regionu Prijedora, uključujući i logore Omarska, Keraterm i Trnopolje.
Tadić je prvostepenom presudom, izrečenom u maju 1997. godine, na kraju prvog suđenja u istoriji Haškog tribunala, osuđen na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana i nehumanih dela u opštini Prijedor 1992. godine.
Žalbeno veće Tribunala mu je dve godine kasnije povećalo kaznu na 25 godina zatvora, ali je 2000. godine u novoj odluci apelacionog veća kazna Tadiću ponovo smanjena na 20 godina. On je zatim 31. oktobra 2000. godine iz pritvora Haškog tribunala prebačen u Nemačku na izdržavanje kazne.
Predsednik Tribunala Pokar je odluku o prevremenom oslobađanju Tadića doneo na njegov zahtev, a na osnovu izveštaja nemačkih vlasti da se on u zatvoru ponašao dobro, iako "nije izražavao kajanje".
"Zadovoljan sam što zahtev (za prevremeno puštanje na slobodu) može biti odobren i stupiti na snagu odmah. Sekretarijat (Haškog tribunala) ovu odluku treba da u najskorije vreme prosledi nemačkim vlastima", navodi se u Pokarovoj odluci koju je Haški tribunal objavio danas.
Tadić će, posle Pokarove odluke, biti, po sopstvenoj želji, deportovan iz Nemačke u Srbiju čiji je državljanin postao 2006. godine.
Iz Pokarove odluke proizlazi da Tadić nije želeo da prevremeno oslobađanje traži od nemačkih vlasti, iako je na to imao pravo, zato što bi ga one deportovale u BiH, čije državljavnstvo takođe ima.
(agencije/MONDO)
