Sudsko veće Haškog tribunala je utvrdilo da je Mladić (74) kriv za:

- genocid nad "nekoliko hiljada" muslimana iz Srebrenice;

- progon muslimana i Hrvata širom BiH;

- terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95;

Tribunal je Mladića oslobodio krivice po prvoj tački optužnice koja ga je teretila za genocid u šest drugih opština u BiH.

Po preostalih 10 tačaka optužnice Mladić je proglašen krivim. Osuđen je za genocid u Srebrenici, kao i za zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština: progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje. Tribunal je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Sin Ratka Mladića, Darko Mladić, najavio je danas da će se odbrana žaliti na presudu. On je novinarima u Hagu rekao da smatra da je ta presuda "rezultat ratne propagande" i da "nije zasnovana na činjenicama".

I pravni tim Mladića je saopštio da će uložiti žalbu na kaznu.

"Sigurno ćemo uložiti žalbu i žalba će biti uspešna", rekao je novinarima advokat Dragan Ivetić.

Vučić o Mladiću: Gledajmo u budućnost

Oglasio se i Naser Orić: Evo šta kaže o Mladiću

Evo kako je teklo čitanje presude...
---------------------------------- 

12.00 - Ratko Mladić je osuđen na doživotnu kaznu zatvora.Sudija Ori je izjavio da je Veće uzelo u obzir težinu krivičnih dela.

"Zločni spadaju među nastrašnije - genocid,  istrebljenje i zločin protiv čovečnosti. Veće smatra da olakšavajuće okolonosti odbrane nemaju gotovu nikakvu težinu" ,  rekao je sudija.

11. 58 - Mladić nije kriv za genocid, po tački 1, osuđen po 10 tačaka optužnice.

Veće je razmotrilo sve činjenice, dokaze, uzevši u obzir statut i pravne činjenice došlo je do zaključka da Ratko Mladić nije kriv po tački jedan - genocida i da jeste kao učesnik udruženih zločinačkih poduhvata.

11.52 - Veće o Mladićevom učešću u zločinima u Srebrenici:

"U periodu od 11. jula do 11. oktobra 1995. godine snagama VRS izdao je više naređenja u vezi sa Srebrenicom i oko nje. U julu i avgustu 1995. davao je obmanjujuće informacije i nije uradio ništa da se to spreči. Glavni počinioci bili su pripadnici VRS i MUP-a. Radnje optuženog su u tolikoj meri doprinele ovim zločinima i on je tome značajno doprineo."

Sudija Ori je naveo da je optuženi davao brojne izjave da se treba osvetiti muslimanima iz Srebrenice. Govorio je “Davno bi njih nestalo da se nije umešala međunarodna zajednica."

Jedini razuman zaključak je, naveo je sudija, da je optuženi imao nameru da uništi muslimane u Srebrenici, kao i da je imao nameru da ostvari cilj udruženog zločinačkog poduhvata.

Doprinos optuženog bio je značajan u ostvarivanju UZP.

11.50 - Srebrenica: Postojao je udruženi zločinački poduhvat da se muslimani isele iz Srebrenice

Neposredno pre 11. jula 1995. cilj udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) je bio premeštanje i iseljenje, kako bi se enklava ispraznila od stanovništva. Genocid, istrebljivanje i ubistva postala su sredstva za ostvarenje cilja.

Radovan Karadžić, Ljubomir Borovčanin, Ljubiša Beara, Zdravko Tolimir i još nekoliko osoba bili su deo ovog UZP.

11:44 - Veće, koje je ranije konstatovalo da je genocid izvršen u Srebrenici, sada utvrđuje Mladićevu odgovornost u udruženom zločinačkom poduhvatu vezanom za Srebrenicu. 

11.40 - Veće je konstatovalo udruženi zločinački poduhvat u Sarajevu od maja 1992. do novembra 1995. godine. Učesnici udruženog zločina su bili Radovan Karadžić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević.

Ori je podvukao da je Mladić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, da je širio propagandu protiv muslimana i Hrvata, kao i da je lično naredio prekid svih linija snabdevanja Sarajeva kako bi ljudi izlazili na otvoreno, pod snajpersku paljbu.

"Dakle, on je bio učesnik udruženih zločinačkih snaga u vezi sa Sarajevom", rekao je Ori.

11.35 - Optuženi je komandovao jednicima VRS, a nekima je od njih izdao zadatak da sarađuju sa MUP-om. Bio je u dogovoru sa članovima Vojske Republike Jugoslavije. Optuženi se nekoliko puta obratio Skupštini bosanskih Srba i govorio o političkoj platformi bosanskih Srba, govorio im kako da se postave tokom mirovnih pregovora,. 

Optuženi je od 10. aprila uveo stroga ograničenja dostave humanitarne pomoći civilima. Vojnici VRS blokirali su aktivnosti Umprofora.

Optuženi je svojim postupcima doprineo postizanju zajedničkog cilja da se činjenjem deportacije, zarobljeništva, ubijanja muslimani i Hrvati trajno uklone sa teritorije BiH gde su Srbi vladali.

11.33 -  Branilac Ivetić tražio je da se Mladiću opet izmeri krvni pritisak, ali je sudija istakao da on više nije u sudnici.

11.30 - Odbrana i veće su se raspravljali nekoliko minuta, za to vreme Ratko Mladić ustao je, počeo da dobacuje, viče i baca slušalice. Mladić je ljutito vikao: "Laž, laž!". Veće je odlučilo da Mladić bude udaljen iz sudnice. Rad je prekinut nakratko. Mladić je sproveden u prostoriju gde postoji kauč, i odakle će moći da prati izricanje presude, naveo je predsedavajući sudija.

11.28 - Mladićev branilac Dragan Ivetić istakao je da je Mladiću tri puta izmeren pritisak.

"Pritisak je bio visok. Kriza hipertenzije se to zove. Zbog toga tražimo ili da prekinete zasedanje ili da odustanete od čitanja rezimea, već samo pročitate presudu. Tražimo to zbog delikatne situacije Mladića, jer može doći do smrtnosti", rekao je Mladićev branilac.

Ori tvrdi je prilikom merenja pritisak Mladića bio 170, a ne 180. Veće je odlučilo da se rezime čita.

11.27 - Suđenje je nastavljeno, Sudija Ori je rekao da je lekar savetovao da se pauza produži.

11.10 - Kako se nezvanično saznaje, Mladić ima zdravstvenih problema, i u toku je pregled.

10. 56 - Pauza traje duže od najavljenog. 

10.43 - Za razliku od Srebrenice, Veće nije utvrdilo za šest opština da je bilo genocida. Veće je zaključilo da nema dokaza da je cilj udruženog zločinačkog poduhvata bio genocid.

Veće je utvrdilo da je postojao udruženi poduhvat da se muslimani i Hrvati trajno ukolone sa terirorije, deportacijama, prisilnim iseljavanjem, zastrašivanjem. Ocenivši izjave i ponašanje političkog rukovodstva BiH i Srba, dokazi ne idu u prilog da je genocid bio cilj udruženog zločinačkog poduhvata", rekao je Ori.

Utvrdili su da je postojao udruženi zločinački poduhvat, za njega su označili Radovana Karadžića, Biljanu Plavšić, Momčila Krajišnika, Nikolu Koljevića, Momčila Mandića i Mišu Stanišića.

10.40 - Ratko Mladić je zatražio kratku pauzu da ode do toaleta. Odobrena je pauza od pet minuta.

10.37 – Haški sud je našao da je učinjeno krivično delo uzimanja talaca, odnosno uzimanja pripadnika UN kao talaca kako bi se NATO prisilio da se uzdrži od vazdušnih napada na vojne ciljeve bosanskih Srba.

10.35-  Veće o genocidu u Srebrenici

Veće je konstatovalo da je na području Srebrenice bilo zločina genocida, progona, i nehumanog delovanja prisilnog premeštanja. Za nekoliko incidenata utvrđeno je istrebljavanje i nehumano delo prisilnog premeštanja.

Veće je konstatovalo da je Mladić bio na raznim položajima u JNA i od maja 1992 bio na dužnosti glavnog komandanta vojske RS.

Veće je utvrdilo da je postojao udruženi poduhvat da se muslimani i Hrvati trajno uklone sa terirorije.

Ocenivši izjave i ponašanje rukovodstva BiH i Srba dokazi ne idu u prilog da je genocid bio cilj udruženog zločinačkog poduhvata.

Veće je utvrdilo da su fizički izvršioci izvršili radnje koje su po definiciji genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici. Konstatovalo je da su oni nameravali da unište muslimane u Srebrenici koji su činili deo zaštićene grupe. Nad njima su počinjena krivična dela genocida, istrebljivanja, premeštanja, ubistava.

10.27 - Mladić uzosmeh odamahuje glavom tokom izlaganjao Srebrenici

Mladić odmahuje glavom tokom Orijevog izlaganja o Srebrenici. On je uz osmeh odmahnuo glavom kada je veće iznelo tvrdnju da je nakon odluka koje su potpisali Karadžić i Mladić postojala jasna namera bila da se Srebrenica "isprazni" i da se pretvori u srpsku teritoriju.

 10. 24 - Veće razmatra tačku optužnice koja se tiče Srebrenice. Sudija je pročitao da je Ratko Mladić marta 1995. godine naredio korpusu da stvore uslove potpune nepodnošljivosti za život građana Srebrenice. Dana 31. marta Mladić je potpisao direktivu broj 7 koja je pretočena u operativne vojne zadatke, približno 15 do 20 dana dok nije zauzeta Srebrenica. Mladić je naredio da bude ispražnjena od stanovništa, i da se područje pretvori u srpsko.

Napad je započeo 6. jula, a već 11. jula su ušli u grad Srebrenicu. Tokom napada su spaljivane kuće muslimana i džamije. Hiljade muslimana je pobeglo u Potočare koje su koristile snage UN. Žene i deca su masovno pobegli u Potočare, a muškarci u Tuzlu.

Velika većina vojno sposobnih muškaraca je pobegla pešice iz enklave. Na dan 12, jula u Potočarima se okupilo 25.000- 30.000 civila, pet odsto su bili voijno sposobni muškarci. Vladala je oskudica hrane i vode. Ljudi su bili iscrpljeni i uplašeni, srpske snage su granatirale u blizini baze.

Dana 11, 12. jula u hotelu u Bratuncu su održana tri sastanka između VS, oficira Umprofora  i predstavnika muslimana. Razgovaralo se evakuaciji. Dana 17. jula 1995. je potpisan dokument da će VRS evakuisati civile u opštinu Baranja. U periodu od 12. do 14. jula VRS organizovao je prevoz 25.000 bosanskih muslimana, uglavnom žena i dece, staraca na teritoriju pod kontrolom armije BiH. Vojnici, bosanski Srbi su odvajali vojno sposobne muškarce, a među njima je bilo i dečaka od 12 godina. To odvajanje je bilo agresivno. Muškarci su kamionima i autobusima odvezeni. Mnogi od njih se nikada nisu vratili.

Veće je konstatovalo da su zarobljenike vređali, tukli, terali da pevaju srpke pesme. Sistematski su poubijali nekoliko hiljada muslimanskih dečaka i muškaraca, i to u razmaku od nekoliko dana.

10.18 - Sudija iznosi zaključak po tački 1. optužnice. Genocid u šest opština. Veliki broj muslimana bio je izvrgnut ubijanju i teškim telesnim povredama. Veće je ispitalo nameru fizičkih izvršilaca. Većina članova veća je konstatovala da su izvršioci u nameravali da bosanske muslimani unište kao deo zaštićene grupe.

 10. 15 - Kada je reč o otužbama za progon, zaključeno je da su mnoge osobe zatočene po rasnoj i nacionalnoj osnovi.

Zatočenici su primorani da jedni druge siluju, imali su loše higijenske uslove. U jednoj kući u opštini Foča brutalno su silovane žene i devojčice od 12 godina. Terali su ih da imaju polne odnose sa više njih.

Veće je konstatovalo da su deportacije vršene u Banjaluci, Bijeljini, Foči, Ilidži, Novom Gradu, Palama, Prijedoru, Rogatici, Sanskom Mostu, Sokocu i Vlasenici.

10.10 - Sudija Alfons Ori čita sažetak i zaključke iz procesa, koji ne predstavljaju deo presude.

Veće je konstatovalo da su počinjena ubstva, da su mnoge žrtve ubijene tokom napada na nesrpska sela. Izvršavana su masovna pogubljenja. Mnogi od počinilaca pokazivali su malo poštovana za ljudske živote.

"Otprilike, 31. maja 1995. snage bosanskih Srba se okupile u Sanskom mostu grupu muškaraca. Četvorica su ubijena pre dolaska na most, a onda su ostali prisiljeni da skaču u reku. Srpska snage su otvorile vatru, ubijeno je 28 bosanskih muškaraca", naveo je sudija.

10. 05 - Sudija je pročitao tok suđenja, kada je Mladić uhapšen, kao i po kojim je tačkama optužen.Veće Haškog tribunala je zasedalo 530 dana suđenja, primljeno je na znanje više od 2.000 činjenica, sudilo se po 11 tačaka optužnice. Mladić se po dve tačke se tereti za genocid, po pet za zločine protiv čovečnosti, po četiri tačke za kršenje zakona i običaja ratovanja.

10.00 - Mladićev branilac je na početku suđenja zamolio da da se pročita zahtev odbrane.

"Vaš zahtev je javni dokument i svi mogu da pročitaju šta ste napisali. Veće je zaključilo da to ne treba ponavljati", rekao je sudija.

9.30 - Incident ispred sudnice pred presudu Mladiću

Reporteri N1 iz Haga javljaju da je sati i po pre izricanja presude došlo do incidenta ispred sudnice. o tome čitajte OVDE.

09:17 - Izricanje presude pratiće uživo oko 500 akreditovanih novinara.

09:11 - Presudu će izreći Veće kojim predsedava Alfons Ori. Članovi Veća su Kristof Flige i Bakone Džastis Moloto.

Iako se prethodnih dana spekulisalo da li će Mladić zbog zdravstvenog stanja moći da prisustvuje izricanju presude, on je ipak danas u sudnici.

Njegov advokat Branko Lukić je ranije izjavio da se ne zna da li će Mladić moći da u kontinuitetu prisustvuje jer samo izricanje presude traje više od dva sata.

Mladić, koji je bio komandant Vojske Republike Srpske, optužen je za ratne zločine počinjene na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom 1992. do 1995. godine.

Haško tužilaštvo je u završnoj reči krajem prošle godine zatražilo od sudskog veća da Mladića osudi na doživotni zatvor, uz obrazloženje da bi kraća kazna bila "uvreda za žrtve, žive i mrtve i uvreda za pravdu", dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.

Poslednje reči Mladića sinu uoči presude

Pod njegovom komandom, kako se tvrdi u optužnici, ubijeno je oko 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice.

Mladića terete i za granatiranje Sarajeva, kao i za logore "Omarska", "Keraterm", "Manjača" i "Trnopolje".

Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.

Bramerc se nada najvećoj kazni za Ratka Mladića

Prema haškoj optužnici od 8. novembra 2002. godine, Mladić se tereti za genocid, progone, istrebljenje i ubistva, deportacije i nečovečno postupanje, navodno terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile, uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN-a.

Mladić je sve optužbe negirao.

Nakon tri i po godine suđenja i još godinu dana većanja, prvostepenu presudu donelo je sudsko veće na čelu sa sudijom Alfonsom Orijeom.

Suđenje generalu VRS počelo je u maju 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine. Mladić je uhapšen u maju 2011. godine, nakon 12 godina skrivanja u Lazarevu kod Zrenjanina i izručen Hagu.