Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak rekao je da odluku o tome da li će porodici Radovana Karadžića biti vraćene putne isprave "donosi u komunikaciji s Haškim tribunalom i drugim međunarodnim partnerima".
On je u intervjuu "Nezavisnim novinama" rekao da mu je "potrebno da je siguran da njegova odluka neće otežati posao onih koji se bore s preostalim (haškim) beguncima": "Mislim da je u interesu srpskog naroda da završi posao i sa preostalom dvojicom haških optuženika i da konačno odvojimo individualnu od kolektivne krivice."
Lajčak je kazao da "iskreno misli da je hapšenje Karadžića sjajna vest za svakog normalnog, poštenog, demokratski mislećeg čoveka, bez obzira kojoj naciji pripada". On je kazao i da je razočaran time da "glasove u RS donosi borba za prava Radovana Karadžića i njegove porodice" i dodao da "hapšenje Karadžića postaje žrtva svakodnevne politike i posebno predizborne kampanje".
Vidim od političkih lidera da se, govoreći o hapšenju Karadžića, obraćaju svom biračkom telu i to nije dobro, jer ovakva prilika za nacionalno pomirenje ne bi trebalo da bude propuštena, rekao je Lajčak. On je istakao je to i "odlična prilika za potpunu normalizaciju odnosa bošnjačkog i srpskog naroda". Naravno, sve dok je haški optuženik Ratko Mladić na slobodi, ne možemo da govorimo da je sve završeno, ali ovo je značajno, rekao je visoki predstavnik.
Lajčak je ocenio da suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu "neće biti suđenje RS". Komentarišući pojedine zahteve iz Sarajeva da RS "treba da bude ukinuta", Lajčak je kazao da "treba odvojiti hapšenje Karadžića i ustavno uređenje BiH, jer te dve stvari nemaju veze": "Te prve reakcije su antidejtonska retorika. S druge strane, i u RS vidim kao da su sada svi patriote i kao da se patriotizam meri time ko se više bori za Karadžića i njegovu porodicu."
"Niko ne sudi, niko nema pravo da sudi Republici Srpskoj. Njeno postojanje je definisano Dejtonom, a Dejton nije potpisivao Radovan Karadžić", kazao je on.
On je u intervjuu "Nezavisnim novinama" rekao da mu je "potrebno da je siguran da njegova odluka neće otežati posao onih koji se bore s preostalim (haškim) beguncima": "Mislim da je u interesu srpskog naroda da završi posao i sa preostalom dvojicom haških optuženika i da konačno odvojimo individualnu od kolektivne krivice."
Lajčak je kazao da "iskreno misli da je hapšenje Karadžića sjajna vest za svakog normalnog, poštenog, demokratski mislećeg čoveka, bez obzira kojoj naciji pripada". On je kazao i da je razočaran time da "glasove u RS donosi borba za prava Radovana Karadžića i njegove porodice" i dodao da "hapšenje Karadžića postaje žrtva svakodnevne politike i posebno predizborne kampanje".
Vidim od političkih lidera da se, govoreći o hapšenju Karadžića, obraćaju svom biračkom telu i to nije dobro, jer ovakva prilika za nacionalno pomirenje ne bi trebalo da bude propuštena, rekao je Lajčak. On je istakao je to i "odlična prilika za potpunu normalizaciju odnosa bošnjačkog i srpskog naroda". Naravno, sve dok je haški optuženik Ratko Mladić na slobodi, ne možemo da govorimo da je sve završeno, ali ovo je značajno, rekao je visoki predstavnik.
Lajčak je ocenio da suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu "neće biti suđenje RS". Komentarišući pojedine zahteve iz Sarajeva da RS "treba da bude ukinuta", Lajčak je kazao da "treba odvojiti hapšenje Karadžića i ustavno uređenje BiH, jer te dve stvari nemaju veze": "Te prve reakcije su antidejtonska retorika. S druge strane, i u RS vidim kao da su sada svi patriote i kao da se patriotizam meri time ko se više bori za Karadžića i njegovu porodicu."
"Niko ne sudi, niko nema pravo da sudi Republici Srpskoj. Njeno postojanje je definisano Dejtonom, a Dejton nije potpisivao Radovan Karadžić", kazao je on.
Provera 100 osumnjičenih jataka
Tužilaštvo BiH proverava oko 100 osoba osumnjičenih za pomaganje u skrivanju nedavno uhapšenog Radovana Karadžića i ostalih haških begunaca, javile su "Nezavisne novine".
Tom listu je u Tužilaštvu BiH rečeno da su među njima i 44 osobe sa spiska pomagača haških begunaca koji je ranije sacinila Evropska unija, kao i da je protiv nekih "već otvorena zvanična istraga".
Selma Hećimović iz Kancelarije za odnose s javnošću Tužilaštva BiH nije banjalučkom listu mogla bilo šta da kaže o detaljima istrage i proveri osumnjičenih za pomaganje u skrivanju Karadžića.
Spisak osoba koje bi mogle da budu uključene u pomoć haškim beguncima Tužilaštvu BiH dostavile su obaveštajna i bezbednosne agencije u BiH, pišu "Nezavisne". Državna agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA) takođe je suđelovala u proveri nekolicine osoba osumnjičenih da su finansijski ili na druge načine pomagali Karadžića u njegovom trinaestogodišnjem skrivanju.
"Proveravali smo određena imena, neke firme za koje smo dobili informacije da su možda umešani u finansiranje bega haških optuženika. Ne mogu govoriti o imenima osoba ili firmi. Sve što smo prikupili proslijedili smo Tužilaštvu", kazao je pomoćnik direktora SIPA Dragan Lukač.
EU je pre dve godine objavila istu na kojoj su 44 osobe osumnjičene za pripadnost mreži pomagača haških begunaca, koju je prauzeo Savet ministara BiH, a Tužilaštvo je otvorilo istragu protiv osumnjičenih.
U sklopu te istrage u junu ove godine saslušane su Kardžićeva supruga Ljiljana Zelen-Karadžić i kćerka Sonja Karadžić-Jovićević.
(Tanjug/MONDO)
Tom listu je u Tužilaštvu BiH rečeno da su među njima i 44 osobe sa spiska pomagača haških begunaca koji je ranije sacinila Evropska unija, kao i da je protiv nekih "već otvorena zvanična istraga".
Selma Hećimović iz Kancelarije za odnose s javnošću Tužilaštva BiH nije banjalučkom listu mogla bilo šta da kaže o detaljima istrage i proveri osumnjičenih za pomaganje u skrivanju Karadžića.
Spisak osoba koje bi mogle da budu uključene u pomoć haškim beguncima Tužilaštvu BiH dostavile su obaveštajna i bezbednosne agencije u BiH, pišu "Nezavisne". Državna agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA) takođe je suđelovala u proveri nekolicine osoba osumnjičenih da su finansijski ili na druge načine pomagali Karadžića u njegovom trinaestogodišnjem skrivanju.
"Proveravali smo određena imena, neke firme za koje smo dobili informacije da su možda umešani u finansiranje bega haških optuženika. Ne mogu govoriti o imenima osoba ili firmi. Sve što smo prikupili proslijedili smo Tužilaštvu", kazao je pomoćnik direktora SIPA Dragan Lukač.
EU je pre dve godine objavila istu na kojoj su 44 osobe osumnjičene za pripadnost mreži pomagača haških begunaca, koju je prauzeo Savet ministara BiH, a Tužilaštvo je otvorilo istragu protiv osumnjičenih.
U sklopu te istrage u junu ove godine saslušane su Kardžićeva supruga Ljiljana Zelen-Karadžić i kćerka Sonja Karadžić-Jovićević.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
