NE MOŽE: U Rotenburgu zabranjena misa za Praljka

Коначно да неко у некој европској држави укаже лошим хрватима шта се може а шта не. Шта је неприхватљиво са становишта права и правде. Иначе неке хрвате, а преко њих и остале, бије лош глас да не разликују елементарно: добро од зла. Шта се сме а шта не. Да буде црње често се ради о католичком клеру. Од кога би просечан човек очекивао да се ради о образованијем делу становништва. Бар по овом питању. Који боље зна разликовати дихотомије типа добро и зло. Међутим, искуство показује да је хрватско свештенство управо то које не разликује ове две елементарне, међусобно супрстављене, искључиве категорије. Несрећа је тим већа што овакви лоши свештеници погрешно васпитавају генерације деце, омладине. И онда није чудо да међу хрватима, у односу на број становника, има прилично велики број расистичко-националистичких преступа и преступника. Хрватски клер никада није ни покушао да рашчисти сам са собом шта не ваља у његовом деловању. Последично, дешавало им се да су имали у својим редовима такве злочинце попут фра Мирослава Филиповића-Маjсторовића, управника логора Јасеновац, кардинала Алојзија Степинца и др.. И овде важи изрека: Свако зашто има своје зато.

Nije on ratni zločinac..