Hrvatsko ministarstvo pravde zatražilo je da specijalni sud za ratne zločine u Beogradu u što kraćem roku sasluša dvojicu penzionisanih oficira JNA i jednog pripadnika službi bezbednosti čije je iskaze zatražio županijski sud u Zadru u okviru istrage protiv Srbina iz Benkovca Ernesta Rađena.
Hrvatsko ministarstvo pravde zatražilo je da specijalni sud za ratne zločine u Beogradu u što kraćem roku sasluša dvojicu penzionisanih oficira JNA i jednog pripadnika službi bezbednosti čije je iskaze zatražio županijski sud u Zadru u okviru istrage protiv Srbina iz Benkovca Ernesta Rađena.
Rađen je osumnjičen da nije sprečio ratni zločin nad hrvatskim civilima u selu Škabrnja, kod Zadra, novembra 1991. godine.
Istražni sudija županijskog suda u Zadru Vladimir Mikolčević izjavio je da sud u očekivanom roku nije dostavio zatražene iskaze iz kojih bi se dobile informacije o sastavu vojne policije na području tadašnje Krajine i o lancu komandovanja na osnovu čega bi sud u Zadru mogao da procenjuje o odgovornosti Rađena koji je tada bio komandir Vojne policije u Benkovcu.
Rađenu, koji je na ovnovu međunarodne poternice ujesen 2006. uhapšen u Solunu, gde je radio kao trener košarkaškog kluba, pritvor je određen do 30. avgusta, a ako beogradski sud do tog roka ne dostavi iskaze, pritvor će mu biti produžen.
Iskaze koje bi trebao da dostavi sud u Beogradu predložilo je kao dokaze županijsko tužilaštvo u Zadru. Niko od meštana Škabrnje koji su svedočili nije prepoznao Rađena, niti ga je video u vreme i na mestu zločina.
Rađen je u grčkom pritvoru bio do kraja aprila ove godine, kad je izručen Hrvatskoj i smešten u zadarski pritvor.
On je u iskazu rekao da je tog dana bio u Škabrnji, ali tek nakon počinjenog zločina jer je bio upućen da sastavi izveštaj o svemu što je video u tom selu. Posle toga se vratio i u benkovačkoj kasarni pazio na zatočene Škabrnjane, obezbedio im hranu i predao ih Crvenom krstu.
Događaji u kojima je poginulo 27 ljudi, od toga najviše pripadnika Zbora narodne garde u borbi, počeli su kad je iz Škabrnje napadnuta kolona JNA koja je prolazila drumom. U okršaju su poginuli i neki civili, a bilo je i pojedinačnih egzekucija.
Za događaje u selu pokrenuta je istraga, ili su podignute optužnice nad ukuono 85 osoba, od vrha JNA do običnih vojnika, ali i srpskih civila.
Tako je Jovan Badžoka, koji je tada bio u susednom selu ni kriv ni dužan osuđen na 10 godina zatvora, a medicinska sestra Zorana Banić bez konkretne optužbe osuđena na šest godina zatvora i to na trećem suđenju, jer je prva kazna izrečena u odsustvu bila 20 godina zatvora.
Među osuđenima je i Rađenova sestra Edita, takođe medicinska sestra, koja je, takođe u odsustvu, osuđena na 15 godina zatvora i koja sada živi u Banjaluci.
(Tanjug)
Rađen je osumnjičen da nije sprečio ratni zločin nad hrvatskim civilima u selu Škabrnja, kod Zadra, novembra 1991. godine.
Istražni sudija županijskog suda u Zadru Vladimir Mikolčević izjavio je da sud u očekivanom roku nije dostavio zatražene iskaze iz kojih bi se dobile informacije o sastavu vojne policije na području tadašnje Krajine i o lancu komandovanja na osnovu čega bi sud u Zadru mogao da procenjuje o odgovornosti Rađena koji je tada bio komandir Vojne policije u Benkovcu.
Rađenu, koji je na ovnovu međunarodne poternice ujesen 2006. uhapšen u Solunu, gde je radio kao trener košarkaškog kluba, pritvor je određen do 30. avgusta, a ako beogradski sud do tog roka ne dostavi iskaze, pritvor će mu biti produžen.
Iskaze koje bi trebao da dostavi sud u Beogradu predložilo je kao dokaze županijsko tužilaštvo u Zadru. Niko od meštana Škabrnje koji su svedočili nije prepoznao Rađena, niti ga je video u vreme i na mestu zločina.
Rađen je u grčkom pritvoru bio do kraja aprila ove godine, kad je izručen Hrvatskoj i smešten u zadarski pritvor.
On je u iskazu rekao da je tog dana bio u Škabrnji, ali tek nakon počinjenog zločina jer je bio upućen da sastavi izveštaj o svemu što je video u tom selu. Posle toga se vratio i u benkovačkoj kasarni pazio na zatočene Škabrnjane, obezbedio im hranu i predao ih Crvenom krstu.
Događaji u kojima je poginulo 27 ljudi, od toga najviše pripadnika Zbora narodne garde u borbi, počeli su kad je iz Škabrnje napadnuta kolona JNA koja je prolazila drumom. U okršaju su poginuli i neki civili, a bilo je i pojedinačnih egzekucija.
Za događaje u selu pokrenuta je istraga, ili su podignute optužnice nad ukuono 85 osoba, od vrha JNA do običnih vojnika, ali i srpskih civila.
Tako je Jovan Badžoka, koji je tada bio u susednom selu ni kriv ni dužan osuđen na 10 godina zatvora, a medicinska sestra Zorana Banić bez konkretne optužbe osuđena na šest godina zatvora i to na trećem suđenju, jer je prva kazna izrečena u odsustvu bila 20 godina zatvora.
Među osuđenima je i Rađenova sestra Edita, takođe medicinska sestra, koja je, takođe u odsustvu, osuđena na 15 godina zatvora i koja sada živi u Banjaluci.
(Tanjug)
