Rasim Ljajić izjavio da su strane obaveštajne službe pre hapšenja Radovana Karadžića slale foto - robote o tome kako bi Karadžić i Ratko Mladić u međuvremenu mogli da izgledaju. Što se tiče Karadžićevog izgleda, slike bile su pogrešne. Ljajić je demantovao i nekorektno prenete delove intervjua koji se odnose na mesto i vreme skrivanja Karadžića.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i ministar rada Rasim Ljajić ponovio je da strane obaveštajne službe nisu učestvovale ni u hapšenju, niti u bilo kakvoj ''obradi'' Radovana Karadžića, ali da su slale foto - robote o tome kako bi Karadžić i Ratko Mladić u međuvremenu mogli da izgledaju.
Ljajić je u intervjuu nemačkom političkom nedeljniku ''Špigl'' ukazao da su, što se tiče Karadžićevog izgleda, slike bile pogrešne i nisu ni približno odgovarale njegovom izgledu.
Ljajić je demantovao pisanje ovog nemačkog lista zbog nekorektno prenetog dela intervjua koji se odnosi na vreme i mesta na kojima se skrivao haški begunac Ratko Mladić.
U Ljajićevom intervjuu "Špiglu", koji je preneo Tanjug, ispravno treba da stoji da je on rekao da se "do 1. juna 2002. godine Mladić krio u vojnim objektima, a posle toga do decembra 2005. godine u mnogobrojnim beogradskim stanovima".
"To smo, na žalost, tek kasnije saznali'', rekao je Ljajić.
U "Špiglovoj" netačnoj interpretaciji stoji da je Ljajić rekao da je Mladić "od 1. juna 2002. do kraja 2005. godine imao skloništa u tri vojna objekta i mnogobrojnim beogradskim stanovima
Ljajić je u intervjuu rekao da su o skloništima u vojnim objektima znali mnogi, ali su zbog mnogobrojnih pretnji, ali i iz uverenja, ćutali, dok je, nasuprot tome, Mladićev boravak u stanovima u Beogradu, bio malo poznat.
Odgovarajući na pitanje o navodno spornom datumu hapšenja Karadžića, Ljajić je izjavio da mu je u ponedeljak ujutro, 21. jula, saopšteno da je bivši lider bosanskih Srba lociran i da će biti uhapšen
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom je istakao da će, bez obzira na sve pretnje, potraga za Mladićem biti nastavljena.
''U našem je interesu da se taj problem što je moguće pre reši. Hapšenje Radovana Karadžića pokazalo je da svako skrivanje i maskiranje ima svoj kraj. Bilo bi bolje za našu zemlju, za Mladića i njegovu poprodicu, ako bi se on, konačno, dobrovoljno, predao'', rekao je Ljajić.
Na pitanje o pretnjama smrću koje lično dobija, Ljajić je odgovorio da te pretnje stižu iz Nemačke, Holandije, Belgije, Austrije i BiH, i da policija Srbije, u saradnji s vlastima tih zemalja, pokušava da ispita sve takve pozive koji su mu upućeni.
''Čini mi se da se radi o vrlo ozbiljnim pretnjama organizovanih grupa'', rekao je Ljajić, naglasivši da ti koji mu prete znaju sve detalje o njegovoj porodici, pa i da mu je pre tri godine umro brat, i prete da će pokojnom bratu praviti društvo, ukoliko bude nastavio tako da radi.
''Mi smo pod pretnjom u vlastitoj zemlji, jer sarađujemo s Tribunalom i, istovremeno, nas pojedine zemlje EU stavljaju na kažnjeničku klupu'', rekao je Ljajić.
''Srbija je već dovoljno kažnjena što nisu svi optuženi u Hagu. Mi ne zahtevamo nikakvu nagradu za Karadžićevo hapšenje, ali imamo pravo na objektivnost. Nije li dovoljno njegovo i hapšenje još 43 optužena da se demonstrira naša spremnost na saradnju'', upitao je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.
Ljajić je, odgovarajući na pitanje zašto vlada Srbije ne objavi nešto od optužujućeg materijala protiv Karadžića "i tako razbije mit o njemu kao heroju", odgovorio da je "svejedno kakve bi korake preduzeli", jer posle, kako je ukazao, oslobađanja bivšeg šefa OVK Ramuša Haradinaja i bosanskog komandanta Nasera Orića, teško da ko u Srbiji veruje u objektivnost Tribunala.
''Oko 86 odsto našeg stanovništva doživljava (Haški tribunal) kao antisrpski sud'', rekao je on.
Komentarišući priče o sporazumu između Ričarda Holbruka i Karadžića, koji tvrdi da mu je 1996. godine bilo obećano da neće biti kažnjen, ako se povuče iz politike, Ljajić je rekao da su mnogi svedoci sa kojima su razgovarali potvrdili taj sporazum, ali da dokumenta, koja bi to i potvrdila, ''nismo do sada pronašli''.
On je, istovremeno, ukazao na činjenicu da Karadžića niko u Bosni nije hteo da uhapsi onda kada je još bio dostupan i ocenio da sadašnja Holbrukova prekomerna reakcija i njegovo energično odbijanje teze o ''dilu'', daje povoda određenoj sumnji.
Ljajić je, kada je reč o psihološkom portretu Mladića i oceni da se bivši ratni komandant bosanskih Srba nikada neće predati, rekao da je to verovatno tako, i ukazao da Mladića do 2000. godine niko nije ozbiljno tražio.
Obrazlažući situaciju posle izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, Ljajić je rekao da se Mladić tada skrivao u različitim vojnim objektima, ali da se strahovalo da će u slučaju njegovog hapšenja doći do sukoba između pripadnika vojske i policije.
(Tanjug)
Ljajić je u intervjuu nemačkom političkom nedeljniku ''Špigl'' ukazao da su, što se tiče Karadžićevog izgleda, slike bile pogrešne i nisu ni približno odgovarale njegovom izgledu.
Ljajić je demantovao pisanje ovog nemačkog lista zbog nekorektno prenetog dela intervjua koji se odnosi na vreme i mesta na kojima se skrivao haški begunac Ratko Mladić.
U Ljajićevom intervjuu "Špiglu", koji je preneo Tanjug, ispravno treba da stoji da je on rekao da se "do 1. juna 2002. godine Mladić krio u vojnim objektima, a posle toga do decembra 2005. godine u mnogobrojnim beogradskim stanovima".
"To smo, na žalost, tek kasnije saznali'', rekao je Ljajić.
U "Špiglovoj" netačnoj interpretaciji stoji da je Ljajić rekao da je Mladić "od 1. juna 2002. do kraja 2005. godine imao skloništa u tri vojna objekta i mnogobrojnim beogradskim stanovima
Ljajić je u intervjuu rekao da su o skloništima u vojnim objektima znali mnogi, ali su zbog mnogobrojnih pretnji, ali i iz uverenja, ćutali, dok je, nasuprot tome, Mladićev boravak u stanovima u Beogradu, bio malo poznat.
Odgovarajući na pitanje o navodno spornom datumu hapšenja Karadžića, Ljajić je izjavio da mu je u ponedeljak ujutro, 21. jula, saopšteno da je bivši lider bosanskih Srba lociran i da će biti uhapšen
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom je istakao da će, bez obzira na sve pretnje, potraga za Mladićem biti nastavljena.
''U našem je interesu da se taj problem što je moguće pre reši. Hapšenje Radovana Karadžića pokazalo je da svako skrivanje i maskiranje ima svoj kraj. Bilo bi bolje za našu zemlju, za Mladića i njegovu poprodicu, ako bi se on, konačno, dobrovoljno, predao'', rekao je Ljajić.
Na pitanje o pretnjama smrću koje lično dobija, Ljajić je odgovorio da te pretnje stižu iz Nemačke, Holandije, Belgije, Austrije i BiH, i da policija Srbije, u saradnji s vlastima tih zemalja, pokušava da ispita sve takve pozive koji su mu upućeni.
''Čini mi se da se radi o vrlo ozbiljnim pretnjama organizovanih grupa'', rekao je Ljajić, naglasivši da ti koji mu prete znaju sve detalje o njegovoj porodici, pa i da mu je pre tri godine umro brat, i prete da će pokojnom bratu praviti društvo, ukoliko bude nastavio tako da radi.
''Mi smo pod pretnjom u vlastitoj zemlji, jer sarađujemo s Tribunalom i, istovremeno, nas pojedine zemlje EU stavljaju na kažnjeničku klupu'', rekao je Ljajić.
''Srbija je već dovoljno kažnjena što nisu svi optuženi u Hagu. Mi ne zahtevamo nikakvu nagradu za Karadžićevo hapšenje, ali imamo pravo na objektivnost. Nije li dovoljno njegovo i hapšenje još 43 optužena da se demonstrira naša spremnost na saradnju'', upitao je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.
Ljajić je, odgovarajući na pitanje zašto vlada Srbije ne objavi nešto od optužujućeg materijala protiv Karadžića "i tako razbije mit o njemu kao heroju", odgovorio da je "svejedno kakve bi korake preduzeli", jer posle, kako je ukazao, oslobađanja bivšeg šefa OVK Ramuša Haradinaja i bosanskog komandanta Nasera Orića, teško da ko u Srbiji veruje u objektivnost Tribunala.
''Oko 86 odsto našeg stanovništva doživljava (Haški tribunal) kao antisrpski sud'', rekao je on.
Komentarišući priče o sporazumu između Ričarda Holbruka i Karadžića, koji tvrdi da mu je 1996. godine bilo obećano da neće biti kažnjen, ako se povuče iz politike, Ljajić je rekao da su mnogi svedoci sa kojima su razgovarali potvrdili taj sporazum, ali da dokumenta, koja bi to i potvrdila, ''nismo do sada pronašli''.
On je, istovremeno, ukazao na činjenicu da Karadžića niko u Bosni nije hteo da uhapsi onda kada je još bio dostupan i ocenio da sadašnja Holbrukova prekomerna reakcija i njegovo energično odbijanje teze o ''dilu'', daje povoda određenoj sumnji.
Ljajić je, kada je reč o psihološkom portretu Mladića i oceni da se bivši ratni komandant bosanskih Srba nikada neće predati, rekao da je to verovatno tako, i ukazao da Mladića do 2000. godine niko nije ozbiljno tražio.
Obrazlažući situaciju posle izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, Ljajić je rekao da se Mladić tada skrivao u različitim vojnim objektima, ali da se strahovalo da će u slučaju njegovog hapšenja doći do sukoba između pripadnika vojske i policije.
(Tanjug)
