BORBA: Crna Gora ostaje bez palmi!? FOTO

Na problem koji već godinama preti da desetkuje palme na crnogorskoj obali zbog invazije štetočine "crveni surlaš", minulih dana aktivno se uključio poznati hercegnovski umetnik Rambo Amadeus.

Na svojoj Facebook stranici on je u kritičkom osvrtu postavio pitanje šta je država uradila povodom ovog problema navodeći da je u Herceg Novom "jasno da je možda svaka dvadeseta palma ostala pošteđena, dok sve ostale deluju kao posle nekog gadnog bio hemijskog napada".

"Šta je uradila država povodom toga? Podelila letke po kancelarijama s kontaktom fitosanitarne inspekcije u Titogradu. Kad ih pozoveš, oni te upute na inspekciju u Herceg Novom. Kad pozoveš njih, oni te upute na privatni cvetni centar koji apsolutno nema dovoljno ljudstva da se izbori s ovom pošasti. Za manje od šest meseci ostaćemo bez ijedne palme", napisao je, između ostalog Antonio Pušić alijas Rambo Amadeus. 

On je naveo i da je posebno pitanje otkud ovaj insekt u Crnoj Gori, a poreklom je iz Južne Amerike.

"Znamo da su nestrpljivi investitori uvozili velike palme, nemajući vremena da čekaju da naše domaće izrastu u njihovim vrtovima, i znamo da su te uvozne morale da prođu fitosanitarnu kontrolu na carini. Znamo i da je trend da se zelene površine pretvaraju u građevinsko zemljište. Postavljam pitanje - da li je moguće da državni aparat i kumovi oko njega zaista očekuju da je ikome zanimljivo da dođe u mesto koje nudi samo apartmane, postavljene jedan drugom do nosa, bez jedne jedine biljke? Za surlaša kažu da je izvanredno agresivan, da kad pojede palme, prelazi na ostale biljke", napisao je Rambo.

Rukovodilac sektora zelenila u JP Stambeno – komunalno, Vanja Spaić kaže da je u Herceg Novom surlaš prvi put primećen u Bijeloj 2014. godine, a zatim se proširio na Savinu i cijelu opštinu.

"Ni prošlogodišnja oštra zima nije ga zaustavila, a od septembra 2017. situacija je alarmanta" kaže Spaić za MONDO i dodaje da u Herceg Novom ima više od 1.500 palmi, a da je vizuelna procena da je zaraženo više od 70 odsto!

Surlaš je uništio stabla stara više od 80 godina u centru grada i na Trgu Belavista, pa se čine opravdane procene da će Herceg Novi, ako se ovaj trend nastavi, ostati bez palmi. Spaić kaže da opština čini sve što može da se ova pošast zaustavi, ali da se susreću sa brojnim problemima.

"Nedostaje ljudstva, mehanizacije, sredstava koja dobijamo iz budžeta grada nisu dovoljna, ali ima naznaka da ćemo dobiti pomoć države s obzirom da je epidemija surlaša postala ozbiljan problem. Imamo odličnu saradnju sa Fitosanitarnom inspekcijom i nadležnim službama, a svakako da je najveći problem to što ne postoji sredstvo koje bi 100 odsto uništilo surlaša", kaže Spaić.

Inženjer hortikulture Mira Prentović imala je kao rukovodilac odseka za javno zelenilo u Baru najviše uspeha u borbi s "crvenim surlašem", u gradu koji ima najviše palmi na crnogorskoj obali (1.460 samo na javnim površinama).

Uprkos, dobrom rezultatu, prvi komentar Prentović na borbu s ovom štetočinom, zvučao je prilično neutešno za ljubitelje palmi.

"Ovaj insekt se pojavio u Evropi još 1992. godine, u Španiji i Italiji, i tamo se dosada nisu izborili sa surlašem jer ne postoji nijedno sredstvo kojim bi se totalno uništio. Zato se ova štetočina samo suzbija. Mi se u Baru za sada dobro borimo, ali pitanje je do kada. Zato se ne gordim dobrim rezultatima koje smo ostvarili u Baru jer i ovde strahujemo od katastrofe", objašnjava situaciju na početku razgovora za MONDO Prentović.

Ona dodaje da je situacija u Baru značajno drugačija nego u nekim drugim opštinama, između ostalog, zahvaljujući pravovremenom orezivanju palmi.

"Važno je, naime, da se listovi palmi ne orezuju pre nego što se mora jer surlaš upravo dolazi na meka tkiva palme”, objašnjava Prentović.

Ona dodaje da su i građani Bara lani, kada je ledeni talas smrzao veliki broj palmi u ovom gradu, kritikovali što one dugo nisu bile orezivane.

Fotografije palme koja je u potpunosti izlečena od zaraze surlašem:

Tretiranje palmi koje je napao surlaš vrše registrovane firme, pa se vlasnicima ne preporučuje da sami preduzimaju ove mere. Stručnjaci upozoravaju da insekta privlači miris palmi koji je izraženiji tokom rezidbe.

Zato se preporučuje da ona bude u periodu od kraja decembra do polovine februara.

Surlaš nije opasan po zdravlje ljudi, ali na stablima nanosi ogromne štete koje često znače totalno uništenje biljke.

Ova štetočina živi u unutrašnjosti palme tokom čitavog životnog ciklusa. Larve se hrane u mekom tkivu najmlađeg lišća, a u unutrašnjosti prave tunele i šupljine.

Simptomi napada postaju vidljivi tek kada je biljka skoro uništena - klonulost listova i sušenje, pa čitava palma izgleda kao kišobran.