/Sve o Crnoj Gori i predsedničkim izborima možete naći na našem sajtu www.mondo.me/

Jedan od najpopularnijih muzičara sa kraja 20. veka, Fil Kolins, među mnoštvom hitova ima i legendarni "Against All Ods". Pesma o tome kako se ona okrenula i otišla, ostavivši ga u suzama i sa miminalnim šansama da mu se vrati...

Pa, kakve su šanse Mladena Bojanića na predstojećim predsedničkim izborima u Crnoj Gori? Kakve su mu šanse u borbi sa Milom Đukanovićem, koji je posle dve godine "apstiniranja" u obavljanju neke od državnih funkcija, odlučio da se "vrati" (doduše, nije ni "odlazio" izistinski).

Mladen Bojanić je "isplivao" kao kandidat većeg dela opozicije posle dužih pregovora partija koje stoje na suprotnoj strani od DPS-a.

Na talasu dobre volje (i zdravorazumskog razmišljanja u opoziciji) dvojica kandidata, koja su najavila izlazak na izbore, povukla su kandidature u korist Bojanića), što je dalo novi elan opoziciji. Otud i Bojanićev predizborni slogan: "Da, možemo zajedno!" (zvuči vam poznato, zar ne?).

Bojanić nije jedini kandidat koji će biti na biračkom listiću uz ime Mila Đukanovića. Postoji još nekoliko kandidata, ali svi oni su ili "sateliti" DPS-a ili zbog sujete i mnogih drugih stvari nisu pristali da idu u istoj koloni i podrže Bojanića.

Bojanić je, bez dileme, najjači opozicioni kandidat na predstojećim izborima 15. aprila, ali je teško verovati da bi mogao da pobedi Đukanovića, iza kojeg stoji i radi mašinerija. A i Đukanović je, realno, i dalje najjača politička figura u Crnoj Gori i čija se i dalje sluša.

"Ne smatram sebe iznuđenim rešenjem, već kandidatom sa najvećim izgledima da pobedi na predstojećim predsedničkim izborima. Kako će me ko nazivati i ko će biti kandidat iz DPS, okolnosti su na koje sam u potpunosti ravnodušan. Imam svoj plan kampanje i svoje poruke koji ne zavise od druge strane", stav je Bojanića iskazanim u jednom intervjuu.

Zanimljivo, Đukanović i Bojanić su vršnjaci - imaju po 56 godina, odrastali su u isto doba jugoslovenskog socijalizma, obojica su ekonomisti. Ali, Đukanović ima višedecenijsko političko iskustvo, za razliku od "zelenog" Bojanića, koji je u politiku ušao tek pre pet, šest godina.

Ko je Bojanić i kako to da je baš on "isplivao" kao gotovo jedinstveni kandidat opozicije?

Bojanić je, kažu u Crnoj Gori, pristojna osoba, umerena, neopterećena aferama. Podržavaju ga sve parlamentarne opozicione stranke, osim SDP-a i Demosa - njih 90 odsto. Njega su podržali Demokratska Crna Gora, Demokratski front, GP URA, Socijalistička narodna partija, Ujedinjena Crna Gora. Dakle, gotovo sve najznačanije opozicione partije u Crnoj Gori.

"Ne znam da li će izbornom rezultatu smetati to što cela opozicija nije ujedinjena stala iza mene, ali ipak verujem u pobedu. Ako ne u prvom, onda sigurno u drugom krugu", poručuje.

Ekonomista Bojanić, rođen pre 56 godina u tadašnjem Titogradu (danas Podgorici), u politički život Crne Gore ušao je kao poslanik stranke Pozitivna Crna Gora, ali nakon što je ona sklopila "savez" sa DPS-om, izašao je iz nje i počeo da deluje kao samostalni poslanik.

Tokom poslaničkog delovanja u parlamentu više puta je ukazivao na štetnost pojedinih privatizacionih ugovora. Kao nezavisni poslanik u Skupštini se često suprostavljao vladajućoj koaliciji kada je reč o ekonomskim potezima vlade.

On je bio taj koji je razotkrio "aferu Ramada", kada je u javnost izneo podatke o zloupotrebi položaja i državnih resursa Socijaldemokrata, inače koalicionog partnera DPS-a.

To i jeste njegova glavna politička poruka - borba protiv korupcije, kršenja ljudskih prava, uspostavljanje vladavine prava, rešavanje ekonomskih i socijalnih pitanja građana:

"Boriću se protiv veštačkih monopola, zarobljenih institucija, ekonomskog i sveopšteg propadanja, iskrivljenih vrednosti i licemerstva, kršenja ljudskih prava i slobode i diskriminacije po bilo kojem osnovu".

On kaže da je posao predsednika države da miri, a ne da svađa, pa stoga politiku smatra sredstvom za rešavanje sukoba.

"Sa svim akterima političkog, civilnog i javnog života odmah ću otvoriti dijalog o izlasku iz političke i ekonomske krize. Crna Gora mora da odabere put zajedništva i međusobne tolerancije i solidarnosti. Podeljena društva ne mogu da napreduju", ističe Bojanić.

U njegovom programu se navodi da će funkciju obavljati u cilju ekonomskog progresa jelog duštva, a ne samo pojedinaca i da će zato potrebe građanina staviti u centar pažnje.

"Zastupam svoje stavove i namere. Ne zastupam partijske politike. Nestranački sam kandidat kojeg je podržalo 90% poslanika opozicije. Kandidat sam svih građana koji žele demokratske promene. Moja misija je uspostavljanje vladavine prava, kako bi Crna Gora postala pravna država u kojoj će pravda biti dostupna svima. Moramo biti društvo bez revanšizma i montiranih političkih procesa", navodi se u programu Bojanića.

Politički protivnici, međutim, spočitavaju Bojaniću da sve "čega se lati" - propa'ne. A i kažu da nije harizmatičan, da nije "pokretač masa".

Radio je i specijalizovao se za berzu koja baš i nije zaživela. Ušao je u politiku preko Pozitivne koja je simbol "partokratije" i - kako se to u političkom novogovoru naziva - "klijentelističke partije" ili da vam još više približimo - kao nekada Jugoslovenska levica u Srbiji ili G17 Plus.

Bio je aktivan i 2013. godine, kada je Pozitivna insistirala na tome da se pokaže da se u vrhu DPS-a govorilo o partijskom zapošljavanju, optužujući direktno Đukanovića da je to naređivao i čak su imali i audio snimke. Međutim, cela ta inicijativa je "nestala".

Podgorički list "Pobjeda" je pre četiri godine objavila priču o tome da je Bojanić, jedan od osnivača Holder brokera i bivši izvršni direktor Nove berze hartija od vrednosti, "sumnjivim poslovima na berzi došao do milionske zarade".

Taj podgorički dnevnik se pozvao na pismo anonimnog čitaoca, koji je "poznati finansijski stručnjak" koji je "lično došao u redakciju i pokazao "dokumenta koja navode na sumnju da je Bojanić 'oprao' 1,7 miliona evra", deo kapitala uloženog u neki fond koji je osnovao. Sve je ostalo na tom tekstu.

Na konferenciji za novinare u ponedeljak, 26. marta, Bojanić je rekao da se neće osvrtati na napade oponenata, koj je uporedio sa planinarenjem.

"Kada idete da planinarite budite spremni da vas drača ogrebe, ugazite u neko blato, neki pas zalaje na vas. Ali treba naučiti da se ne osvrćete i dođete do vrha", rekao je Bojanić.

O EVROPI i ULASKU U NATO

Između Đukanovića i Bojanića nema velikih razlika što se tiče političkih stavova o tome kuda Crna Gora treba da ide. Ali, ima razlika u načinu ostvarivanja tog cilja.

Obojica jesu za evropski put Crne Gore, ali Bojanić smatra da njegov protivnik nije iskren, jer...

"Saglasan sam sa Đukanovićevom izjavom da će evropska politika pobediti u prvom krugu, ali je napravio previd, jer on ne predstavlja takvu Crnu Goru. On predstavlja Crnu Goru sa druge strane. On je zastupnik korupcije kršenja ljudskih prava i sloboda. Sa druge strane, moji stavovi predstavljaju pravu evropski priču. Zalagaću se za nezavisne institucije, vladavinu prava”, kaže Bojanić.

Njegova poruka je: "Moj cilj je da Crna Gora u mom mandatu postane punopravni član EU".

Za razliku od Đukanovića i njegove partije koja je bila za ulazak Crne Gore u NATO (što je i ostvarila), Bojanić je bio protivnik pristupanja Severnoatlantskoj alijansi, ali kaže i da veruje da će ga u zemljama članicama NATO više poštovati nego one "koji im se degutantno dodvoravaju" i ističe da to neće negativno uticati na njegov predizborni imidž.

"Bio sam mišljenja, a i sada ga imam, da se obostrano optimalan odnos Crne Gore i NATO Alijanse može obezbediti u okviru programa Partnerstva za mir. Pod pojmom patnerstvo podrazumevam iskrene i bliske odnose... Taj moj stav neće biti negativno shvaćen među biračima, jer će se tokom kampanje razotkriti da sam iskreniji prijatelj zemljama članicama NATO saveza nego oni koji me uporno pokušavaju predstaviti njihovim neprijateljima“, dodao je Bojanić.

Prema njegovim rečima, izbegavanje referendumskog odlučivanja, najdemokratskijeg načina donošenja te značajne odluke, dodatno je iritiralo građane koji se nisu slagali ili su izrazili sumnju u ispravnost odluke o stupanju u punopravno članstvo tog vojnog saveza.

"Kad tome dodam vladinu užasno lošu propagandu garniranu floskulama, nekritičnim stavovima i potpuno neosnovanim projekcijama, kao i prevarno predizborno obećanje aktuelnog predsednika Filipa Vujanovića o potrebi održavanja referenduma, nije za čuđenje povećana rezervisanost prema članstvu Crne Gore u Nato savezu", naveo je Bojanić.

ODNOS SA SRBIJOM

Odnosi Srbije i Crne Gore, dve države koje su ostale u zajednici posle raspada Jugoslavije sve do 2006. godine, nisu više primarna tema u crnogorskoj politici. Od osamostaljenja, dakle 12 godina, države su krenule svojim putevima, ali sa zajedničkim imeniteljem (i gotovo identičnim problemima) - pogled ka Evropi.

Ovo pitanje uvek će, neminovno, nositi i emotivnu stranu, s obzirom na istorijsko-tradicionalne veze i mrežu "krvnih sudova", potom ekonomske saradnje i saradnje u oblasti infrastrukture i turizma, ali daleko od toga da se "o dva oka u glavi" sada priča sa toliko strasti. Rečju, na ovom pitanju se više "ne dobijaju poeni".

Nakon što je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova (pre svega treba imati u vidu "albansko pitanje" u Crnoj Gori), bilo je mnogo emocija, pogotovo na srpskoj strani i "jačih reči", pa i verbalnih sukoba unutar crnogorske političke scene. Međutim, odnosi Srbije i Crne Gore postepeno se vraćaju na one nekadašnje.

I ne sme se zaboraviti da je Crna Gora pokazala "čojstvo" tokom poplava u Srbiji (i regionu), organizovavši veliku i nesebičnu pomoć.

Ni u programu od 10 ključnih tačaka, opozicionog kandidata Mladena Bojanića nema posebno reči o Srbiji.

"Ne delim ljude po veri, naciji, jeziku, ideologiji, političkim opredeljenjima ili bilo kojem drugom svojstvu. Crnu Goru vidim kao zajedničku kuću u kojoj ima mesta za sve. Neću da se udvaram nikome, ni većini ni manjini, ni desnima, ni levima, jer mi ne smeta ni većina ni manjina, ni levi ni desni. Jednako se prijatno osećam u društvu sa bilo kojim od njih", piše u Bojanićevom obraćanju.