Pred sudom u Oslu je počelo suđenje bosanskom muslimanu Mirsadu Repaku, optuženom za ratne zločine nad srpskim civilima 1992. godine. To je prvi slučaj suđenja za ratne zločine u Norveškoj od Drugog svetskog rata, podsetile su agencije.
Pred sudom u Oslu je počelo suđenje bosanskom muslimanu Mirsadu Repaku, optuženom za ratne zločine nad srpskim civilima 1992. godine.
To je prvi slučaj suđenja za ratne zločine u Norveškoj od Drugog svetskog rata, podsetile su agencije.
Optužnica tereti Repaka (42), bivšeg pripadnika Hrvatskih odbrambenih snaga, za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, silovanja, zatvaranja i mučenja.
Repak je optužen da je od maja do oktobra 1992. u logoru Dretelj počinio zločine nad 18 srpskih civila, muškaraca i žena.
Repak, koji se doselio u Norvešku 1993. i dobio norveško državljanstvo 2001, izjasnio se da nije kriv pošto je, kako je rekao, samo izvršavao naređenja.
Norveška je u martu uvela zakon kojim se omogućavaju suđenja za ratne zločine pred norveškim sudovima čak i kada su zločini počinjeni van zemlje.
Odbrana tvrdi da slučaj treba da bude odbačen pošto taj zakon nije bio na snazi u vreme kada su zločini, kako se tvrdi, počinjeni.
Tužilaštvo je, s druge strane, navelo da bi slučaj mogao da se temelji na drugim zakonima, ali da u tom slučaju ne bi bila prikazana potpuna slika događaja pošto je reč o zločinu počinjenom u ratnoj situaciji.
Sud danas treba da sasluša argumente na osnovu kojih će odlučiti da li će prihvatiti optužnicu, a odluku bi trebalo da saopšti u ponedeljak.
Ukoliko Repak bude proglašen krivim, mogao bi da bude osuđen na maksimalnu kaznu od 21 godine zatvora.
Prema izveštajima norveških medija, u toj zemlji živi stotinak osumnjičenih za ratne zločine, uglavnom one počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.
(Tanjug)
To je prvi slučaj suđenja za ratne zločine u Norveškoj od Drugog svetskog rata, podsetile su agencije.
Optužnica tereti Repaka (42), bivšeg pripadnika Hrvatskih odbrambenih snaga, za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, silovanja, zatvaranja i mučenja.
Repak je optužen da je od maja do oktobra 1992. u logoru Dretelj počinio zločine nad 18 srpskih civila, muškaraca i žena.
Repak, koji se doselio u Norvešku 1993. i dobio norveško državljanstvo 2001, izjasnio se da nije kriv pošto je, kako je rekao, samo izvršavao naređenja.
Norveška je u martu uvela zakon kojim se omogućavaju suđenja za ratne zločine pred norveškim sudovima čak i kada su zločini počinjeni van zemlje.
Odbrana tvrdi da slučaj treba da bude odbačen pošto taj zakon nije bio na snazi u vreme kada su zločini, kako se tvrdi, počinjeni.
Tužilaštvo je, s druge strane, navelo da bi slučaj mogao da se temelji na drugim zakonima, ali da u tom slučaju ne bi bila prikazana potpuna slika događaja pošto je reč o zločinu počinjenom u ratnoj situaciji.
Sud danas treba da sasluša argumente na osnovu kojih će odlučiti da li će prihvatiti optužnicu, a odluku bi trebalo da saopšti u ponedeljak.
Ukoliko Repak bude proglašen krivim, mogao bi da bude osuđen na maksimalnu kaznu od 21 godine zatvora.
Prema izveštajima norveških medija, u toj zemlji živi stotinak osumnjičenih za ratne zločine, uglavnom one počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.
(Tanjug)
