• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbi i Hrvati: Vreme je za istinsko prijateljstvo

 Predrag Vujić
Autor Predrag Vujić
Izvor mondo.rs

Mogu li Srbija i Hrvatska u doglednoj budućnosti da od "NEZGODNIH komšija" postanu istinski prijatelji? "Interese Srbije i Hrvatske nikog na svetu ne zanimaju, osim nas samih. Tiha većina mora da postane glasna", ocenjeno na skupu u BG.

Srbija Hrvatska odnosi Srbije i Hrvatske Izvor: MONDO/Mario Milojević - ilustracija

Bio je decembar 2017. godine. Na južnoj tribini stadiona Partizana, tokom "večitog derbija" sa Crvenom zvezdom, izbila je velika tuča, bilo je razbijenih glava, hapšenja. Ispostavilo se da je u tuči učestvovala i grupa hrvatskih državljana, a pozadina tog sukoba još nije rasvetljena. Tek, šestorica Hrvata su platila cenu - poslati su u zatvor na izdržavanje višemesečnih kazni.

Paradoksalno, ali i to je bio primer međudržavne ili međunarodne "saradnje" Srbije i Hrvatske. Ne baš uzoran primer, svakako, ali i pokazatelj da pripadnici dva naroda i te kako umeju i znaju da sarađuju kada za to imaju interes. Uprkos teškoj prošlosti i ranama koje još nisu zacelile. Pitanje je i da li će ikad.

Srbija i Hrvatska - nezgodne komšije. Ovo je bio naslov današnje konferencije u Beogradu, na kojoj su mudre glave pričale o tome da li će ove dve zemlje ili bolje rečeno dva društva ikada prestati da budu nezgodni susedi ili će, konačno, njihov odnos postati suštinski i istinski prijateljski.

Još jedan paradoks. Uprkos oštroj retorici političkih predstavnika dve zemlje u poslednje vreme, uprkos odnosima opterećenim prošlošću, ekonomska saradnja dve zemlje je u stalnom usponu. Isto važi i za kulturnu. Dakle, može kad treba.

Odnosi Srbije i Hrvatske su kroz istoriju imali uspone i padove. Nažalost, padovi su bili dugotrajniji i dublji, a isto tako različito gledamo na prošlost i nismo samokritični. Štaviše, imamo višak kritike prema drugoj strani. "Tiha većina", kako je ocenjeno, ne sme više da bude tiha i pomogne da odnosi budu zaista mnogo bolji.

"Premali smo. U ovakvom turbulentnom svetu, nas će svi da zaborave sem u slučaju izbegličkih kriza", jasno je upozorenje svima izrečeno na ovom skupu.

Najnoviji verbalni ping-pong odgovornih u obe države, sa epitetima poput "šlager pevač" (Andrej Plenkovića za Ivicu Dačića) i "nismo isti, jer Srbija nije bila na strani Hitlera"  i "ne znam da pevam 'Lili Marlen' (odgovor Dačića), apsolutno doprinose poboljšanju odnosa.

Ili kako je to primetila Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku: "Više komuniciramo protestnim notama, nego otvoreno, iskreno, jasno i direktno".

"Baš vam hvala na pozivu i na ovoj 'jednostavnoj' temi. Raduje me što počinjemo da razgovaramo o ovome, umesto što odnose, a to se dešava decenijama, baziramo na mržnji od koje smo na neki način postali zavisnI", otvorila je svoje izlaganje nekadašnja hrvatska ministarka spoljnih poslova, univerzitetski profesor, Vesna Pusić, sada poslanik u parlamentu Hrvatske.

"Stalno se vrtimo u krug, između ljubavi i mržnje, u svetu u kojem interesi Hrvatske i interesi Srbije ne zanimaju nikoga. Nikome nije stalo osim nas samih. Ne smemo više da se stidimo znanja, moramo da prestanemo da uzmičemo pred glupljima, lošijima od nas".

Osvrnuvši se na naslov konferencije "Srbija i Hrvatska - nezgodni susedi", Vesna Pusić je primetila da ćemo mi uvek takvi i ostati, ali da je ključ u tome da odnose, koji jesu takvi kakvi jesu a PRIMITIVNI SU, podignemo na mnogo viši nivo i da je zadatak sadašnjih generacija da onim budućim ostave bar izgled da će relacije biti podignute za stepenik više.

Prema njenoj oceni, u odnosima Srbije i Hrvatske neophodan je radikalan zaokret, ali je svesna da će za zaista iskreno poboljšanje odnosa proteći mnogo vode i da političke elite, pogotovo one koje su na vlasti, zarad političkih poena u biračkom telu, namerno koriste "jače reči".

"Politički sukobi i ratovi su zagadili odnose, ali su oni takvi ostali i danas. Međudržavni odnosi mogu i da se poprave, ali odnosi među društvima ostaju zagađeni. Društvima uvek treba više vremena da se oporave od traumatičnih događaja. To je kao kad imate fabriku koja zagađuje okolinu, pa je zatvorite, ali ta sredina ostaje još nekoliko godina kontaminirana", slikovito je Vesna Pusić opisala srpsko-hrvatske odnose.

Primetila je da su u mladim državama, kakve Srbija i Hrvatska jesu, dominatno prevladava stav "da komšiji crkne krava", nevažno da li će meni od toga meni biti bolje (a neće).

"Stalno se ističe 'ja nikad nisam bio u Beogradu (ili u Zagrebu)', 'uvek navijamo protiv Srbije/Hrvatske'...  Važno je mrzeti onog drugog, 'preveslati' onu drugu stranu pred međunarodnom zajednicom, a bilo je nekoliko primera u poslednje vreme. Ta glorifikacija prevare druge strane znači da mi ne definišemo svoj odnos prema Hrvatskoj ili obrnuto prema Srbiji, već definišemo sebe onakvi kakvi jesmo. Ti si taj koji onog drugog ne (pre)poznaje", istakla je Vesna Pusić.

Srbija Hrvatska odnosi Srbije i Hrvatske Izvor: MONDO/Mario Milojević - ilustracija



Podsetila je da je bila i jedna od retkih u Hrvatskoj koja je pozdravila poziv predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović prvom čoveku Srbije Aleksandru Vučiću da poseti Zagreb, smatrajući da je dobro da predvodnici dve desne struje razgovaraju.

"Nova balkanska desnica mora da počne da komunicira, ali ima jedan problem. Oni razumeju da je to potrebno, ali njihovo biračko telo homogenizuju sukobi, a ne saradnja. Njima je jasno da ne mogu predugo da zadrže dobre odnose, jer imaju u vidu svoje biračko telo i to da uvek postoji radikalnija desnica koja može da im uzme glasove i zato im je potrebno da uvek održavaju neku vrstu sukoba", kaže Vesna Pusić.

Šešelj: S Hrvatima ništa dok se ne oslobodi RSK!

Paralelno sa ovom mejnstrim, vodećom političkom retorikom i ponašanjima, dešava se potpuno drugi svet. Saradnja u ekonomiji, kulturi je na visokom nivou.

"U Zagrebu ne možete da nađete kartu za predstavu iz Beograda ni za živu glavu, sarađuju subkulture, u Zagrebu se slušaju 'cajke' (srpski narodnjaci), u Srbiji se slušaju Džiboni, Toni Cetinski, Oliver Dragovojević...", kaže ona.

I saradnja među kriminalcima je u punom jeku, rekla je ona i duhovito primetila: "Evo i fudbalski navijači/huligani odlično sarađuju. Dogovore se gde će da se nađu i da se pobiju".

Ona ističe da veći deo te dobre saradnje treba stalno unapređivati, ali i da to nije dovoljno da bi se suštinski promenili odnosi dve zemlje i dva društva. Neophodno je, ističe Vesna Pusić, da mnogo inteligentnije, otvorenije pristupimo odnosima, da budu sofisticiraniji, a ne primitivni.

"Stalno se vrtimo u krug, između ljubavi i mržnje, u svetu u kojem interesi Hrvatske i interesi Srbije ne zanimaju nikoga. Nikome nije stalo osim nas samih. Ne smemo više da se stidimo znanja, moramo da prestanemo da uzmičemo pred glupljima, lošijima od nas", poručila je Vesna Pusić.

Profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Ivo Visković zalaže se za razmenu poseta mladih, jer u njima vidi ključ za istinsko poboljšanje odnosa dve zemlje.

On je predvideo nekoliko scenarija u odnosima Srbije i Hrvatske, odmah isključivši dva ekstrema - novi rat, na jednom polu, i savezništvo i iskrene prijateljske odnose, na drugom.

"Nažalost, nisu isti uslovi zašto se jedno i drugo neće ostvariti. Rat je nemoguć zbog uticaja međunarodne zajednice, a savezništvo zbog uticaja unutrašnjih politika. Jedan odeo elite i političara nikada neće dozvoliti stvaranje istinskih prijateljskih odnosa", primetio je Visković.

Kakvi sve odnosi Srbije i Hrvatske mogu da budu i kakvi oni jesu?

Prema Viskovićevom mišljenju, danas imamo "hladni rat" u srpsko-hrvatskim odnosima, sa pozivima na oružje, pozivima na otvoreno nepijateljstvo i što je najgore to ima pozitivan odjek u javnosti.

Postoji još nekoliko scenarija, koji su suštinski identični: pristojna koegzistencija, korektni odnosi, ni rat, ni mir. Živimo jedni pored drugih, ne smetamo, ne diramo se, nema dramatizacije odnosa, nema krupnih otvorenih pitanja, ali ni neke dublje saradnje.

"Političari namerno koriste jače reči, jer ne mogu da odole, kako ja kažem, 'zovu sirena' i pozitivnom uticaju u javnom mnjenju koje te reči i poruke izazivaju. Imamo više razloga za pesimističe scenarije, nego za optimistične i ovo stanje će i dalje biti dominirajuće. Oni koji danas vode politike nisu za poboljšanje odnosa, već za status quo. Ovakvo stanje neće trajati dugo, ali može da potraje duže nego što bismo želeli", kaže Visković.

S obzirom na to da je u stalnom kontaktu sa ljudima iz Hrvatske, fasciniran je koliko se u Hrvatskoj prate programi srpskih televizija, ali i u Beogradu program Hrvatske televizije.

"Međutim, to su oni stariji ljudi, kod mlađih je stanje gore. Stariji imaju određena iskustva iz prošlosti. Ne pate od nostalgije, ali imaju uspomene na ne baš toliko mučna vremena. Mlade, nažalost, najviše približava turbo-folk", primetio je Visković i nastavio:

"Sport, koji bi trebalo da spaja, nas, nažalost, razdvaja i važnije je da ovaj drugi izgubi, nego da mi pobedimo. Istina, visoka kultura sarađuje, ali reč je o uskom krugu inteligencije iz obe države".

Anketa

Da li ćete navijati i za Hrvatsku na Mundijalu u Rusiji?

  • Da

    32.5% (130)

  • Ne

    67.5% (270)

Da li ćete navijati i za Hrvatsku na Mundijalu u Rusiji?

Rezultati


Kaže i da u oba društva, u obe države ima ljudi koji žele blisku saradnju, koji žele normalne odnose, ali da se oni ne čuju, nisu vidljivi, glasni, nisu 'militantni', za razliku od onih drugih...

Hrvati o Dejanu Saviću i vaterpolistima: Gospoda!

Prema oceni predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonje Liht stvari se previše sporo menjaju, a osnovni problem je da ljudi koji imaju znanje i etiku pristaju da budu manipulisano od drugih koji možda nisu "nepametni", ali imaju svoje interese zbog kojih su spremni da žrtvuju sopstveni i druge narode.

"Spremni su da za mali trenutak paznje i naslov u nekom od nemogućih tabloida izgovore svašta. Mi to živimo svakodnevno. Naravno da su posledice ozbiljne. Moramo da se okrenemo sopstvenoj odgovornosti. Ne mislim samo na pojedinačne građane već i na institucije", rekla je Liht.

Direktorka Fondacije Fridrih Ebert Ursula Koh-Laugvic smatra da su Srbija i Hrvatska i dalje  "nezgodni susedi", ali da će se možda za pet godina biti "prijateljski susedi".

"Nova strategija EU je takva da su oni sasvim jasni u tome da neće uvoziti nove bilateralne sporove. Unija traži od svih da razreše svoje sporove. Kada su objavili novu strategiju, dali su datum 2025. i prosto je kranje vreme da se rešavaju sporovi", rekla je ona.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 107

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

DUSAN

Mogu sigurno ali tek tada kad se sadasnje vlade posalju u penzije i na vlast dodju mladi ljudi koji gledaju u buducnost a ne u proslost,,Bilo bi svima bolje,,,

Dan

@DUSAN ma kakvi!! Nikada bili, nikada nece postati. Sa njima? Nikadaas

Casper

Apsolutno nema potrebe da se druzimo , svako svojim putem i sto manje kontakta sa njima i onako nikada nam nisu zeljeli dobro , ubijali su nas gde god su stigli , proterali , popalili kuce oteli stanove , zemlju i kao sad bi trebali biti prijatelji , zasto samo mi imamo potrebu da se stalno ulizujemo Hrvatima , muslimanima , siptarima samo svoj narod necenimo

MONDO REPORTAŽA

Srbija Hrvatska odnosi Srbije i Hrvatske