U obrazloženju poslatom Sobranju Ivanov navodi da dogovor, kojim se rešava makedonsko-grčki spor oko imena Makedonija, nema osnove u Ustavu i da nije ratifikovana u skladu s Ustavom.

"Jedan od stubova moje politike u izvornom programu iz 2014. godine je da ne prihvatam promenu Ustava radi promene ustavnog imena. Ne prihvatam ideje ili predloge koji bi ugrozili makedonski nacionalni identitet, posebnost makedonske nacije, makedonski jezik i makedonski model suživota", naveo je Ivanov.

Dogovor s Grčkom, prema Ivanovu, Makedoniju dovodi u položaj potčinjenosti prema drugoj državi, što je krivično delo koje se kažnjava zatvorskom kaznom od najmanje pet godina.

"Ozakonjenje ovog dogovora stvara pravne posledice koje su osnov za krivično delo", naveo je predsednik Makedonije u pismu Sobranju, navodeći i da Dogovor izlazi iz okvira rezolucija Saveta bezbednosti UN 817 i 845 o Makedoniji iz 1993. godine.

Makedonski parlament je 20. juna sa 69 glasova za, bez prisustva opozicione VMRO DPMNE, ratifikovao dogovor s Grčkom koji su 17. juna potpisali ministri spoljnih poslova Makedonije i Grčke, Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas.

Novo ime Makedonije odobreno i u parlamentu

Dogovorom je predviđeno da Makedonija pred ustavno ime doda geografsku odrednicu i da se zove Severna Makedonija, a potvrđen je i garantovan makedonski identitet i jezik.

HAOS u Solunu: Šok bombe i suzavac (FOTO)

Prema Ustavu Makedonije, u slučaju da predsednik stavi veto na zakon o ratifikaciji, taj dokument ponovo ide u parlamentarnu proceduru i drugi put mora da bude izglasan sa najmanje 61 glasom.

Ako poslanici drugi put izglasaju zakon, vraća se predsedniku Makedonije, koji je prema Ustavu dužan da ga potpiše.